60. Nešto kao jubilej, šezdeseti nastavak! Zašto biciklirati: Nova studija o povezanosti zagadjenosti vazduha u velikim gradovima i COVIDa 19. „Petparačke priče“ ili small talk pa opet SiVi!

Turistička atrakcija kraja Lis u Holandiji je uzgajanje predivnih lala na ovim poljima, predstavlja značajnu privrednu granu NiskeZemlje!
Polja lala: milioni posetilaca su godišnje dolazile da posete ova predivna cvetna polja ! Sada su putovanja otkazana jer je turizam jedna od prva delatnosti koja je zbog korona virusa potpuno obustavljena. Žrtve su lale!

Korona je to prekinula!

Neprodato cveće završava u smeću… kakva tuga i žalost!

Ovih dana realno malo vozim bicikl. Zabranjeno je sportsko i rekreativno bicikliranje zbog virusa pa koristim dvotočkaš samo do posla, bašte ili u doktorske posete…

Podjoh do BB da posadim salatu i šargarepu…
Do kuće od blata radi lekarske intervencije…
Maska da zaplaši virus…

Jutros sam pročitao veoma intersantan rad Epidemiološke katedre Harvardskog medicinskog fakulteta koji povezuje zagadjenost vazduha u velikim gradovima Sjedinjenih Država sa mortalitetom kod COVIDa!

https://www.medrxiv.org/content/10.1101/2020.04.05.20054502v1.full.pdf

Zaključak je da i malo povećanje koncentracije čestica manjih od 2,5 mikrona značajno povećava stopu umiranja od COVIDa 19 . Sreću se uvećanja i po dvadeset puta veća od graničnih vrednosti i značajno povećavaju mortalitet. Rezultati studije podvlače značaj napora da se smanji zagadjenje vazduha i za vreme a i nakon COVID-19 krize.

Šta to znači ? Oblast Kolumbija (DC) ili Čikago kao veliki, zagadjeni gradovi imaju veću stopu mortaliteta od COVIDa od manjih regija i gradova u okolini koji nemaju taj nivo zagadjenosti !

Ovde vidimo grafički prikaz prisustva „FINIH“ Čestica (PM 2,5- manjih od 2,5 mikrona u kubnom metru vazduha koji dišemo) kojih u metru kubnom ima do 12 mikrograma tokom 24 sata da bi takav vazduh nazvalim „dobrog kvaliteta“!

  • i nisu tako fine baš!

Prema podacima sa sajta Njujork Tajmsa u Podgorici je prošle godine zabeleženo do 104 mikrograma po kubnom metru što ga svrstava u „nezdrave“ sredine za život!

U Kaliforniji je na primer, prošle godine zabeleženo skoro 200 mikrograma ovih čestica po metru kubnom što vazduh klasifikuje kao „veoma nezdrav“!

Uporedite gustinu tačkica koja simboliše broj PM2,5 prošlog meseca u Nju Delhiju, koji je jedan od najzagadjenijih gradova na svetu gde prelazi 900 mikrograma po kubnom metru. Ta količina polutanta predstavlja „HAZARD ili OPASNOST“ , jer prelazi graničnu vrednost od 500mikrograma po kubiku vazduha koji se diše!

Naravno bicikl je rešenje za skoro svaki problem, pitajte Gandalfa!

Možda i od COVIDa ima neke koristi, recimo čistiji vazduh, više smo kući, okrećemo se proizvodnji hrane a amnje kladionicama i šminki?
Pre pandemije je ovako izgledala jedna ulica u Iranu…

Kakvo je gradsko okruženje kada funkcioniše gradski saobraćaj a kakav kad COVID poplaši ljude pa sede kući vidimo po gradu Ahvazu u Iranu…

Očigledno pandemija je doprinela smanjenju zagadjenja sa partikularnim česticama manjim od 2,5 mikrona po kubiku koji oštećuje pluća stanovnika velikih gradova…

Opet je bicikl rešenje za sve probleme i kad je u pitanju gradski prevoz i kada treba pobeći od neprijatnog virusa…

Medju mojim omiljenim filmskim režiserima je sigurno Kventin Tarantino a ovde bih pomenuo jedan od njegovih kultnih filmova kod nas preveden kao „Petparačke priče“. U originalu PULP FICTION. Na HBO ga sada prevode kao PAKLENI ŠUND.

Šta znači pulp i da li je to dobar prevod (interpretacija)?

Rečnik daje pod 4. senzacionalni list ili tabloid niske umetničke vrednosti. Žuta štampa… Šund… Kič?

Omiljeni likovi i citati iz ovog večnog dela… i nešto od zapleta ako je on uopšte važan ili je svaka scena tema za sebe.

Posao je pun tipova koji misle da će stariti kao vino. Ali obično nastane sirće. Ako misliš da će biti bolje kako stariš … neće!

Savetuje Bača (Brus Vilis) da se odupre porivu da se sportski bori i da namesti poželjan rezultat na kladionici padom u petoj rundi. I da zaboravi na ponos koji ne pomaže nikad. Kakva psihologija samoanskog mudraca!
Pa malo o osveti i pravu na nju! Svi su tu zapamtili knjigu po Jezekilju 25/17 iako naš prevod Biblije nema to na tom mestu ali

Put pravednika sa svih strana napada nepravda sebičnih i tiranija zlih. Blagosloven bio onaj koji u ime milosrđa i dobrote nemoćne vodi kroz doline mračne. Jer on je čuvar brata svoga i spasilac dece izgubljene. Tako ću se strašno osvetiti kaznama jarosnim onima što braću moju otrovati i uništiti pokušaju. I kad im se osvetim, zna će da moje ime je Jehova! 

Zašto smo tu, šetamo, tražimo uzbudjenja? Kao Kain ? Koji Kain?
Klinci su pokušali da zeznu mafijaša ali osveta u likovima plaćenih ubica koje maestralno glume Semjuel L. Džekson i Džon Travolta stiže… Uz citat iz Biblije!
Izvini ako ti remetim koncentraciju. Probaću tvoj hamburger….

Da te ovo ne dekoncentriše?

Jedna od najlepših glumica devedesetih kćerka unuka nemačkog gemnerala koji je pokušao atentat na Hitlera! Trač kaže da je posesivni muž bacio lika sa petog sprata jer joj je masirao stopala. Nije se izjasnila do kraja a Vinsent elaborira šta je bliskost!

Ili Uma Turman koja glumi ženu Samoanca i filozofira o pravoj bliskosti kada možeš sa nekim da ćutiš? Vide li to naše žene? Kažu da muškarci ne komuniciraju a…

U trenutku kad joj injekcijom u srce vraća život na vrhu drame: „Kaži Nešto“ Ona oživljava i kaže „Nešto“!

Nikad ne potcenjuj nečije prevozno sredstvo! Još da je rekao da se radi o biciklu a ne oldtajmeru…

Razlika izmedju Evrope i Amerike je mala, čak i u nazivu hamburgera sa sirom…

Šta da radi šmeker kada mora da se vadi jer je zbog ponosa uleteo u frku. Da nadje neki prevoz…

Postoje samo dve vrste ljudi na svetu: Koji vole Bitlse (komformisti) ili Stonse (bundžije)…
Zato što postojiš ne znači da si neko…
Sam si odgovoran za svoju sudbinu u ovom šašavom svetu
Francuskinja misli da je čoper motorcikl?
Tu je Vinston Volf koji rešava probleme. Gde je sad i šta radi? Fantastični Harvi Kajtel!
Ako te plaše moji odgovori ne postavljaj škakljiva pitanja, Vinsente…

Hajde da uvedemo još jedan interesantan pojam za praznu priču… Upravo to PRAZNA PRIČA. Englezi imaju termin SMALL TALK koji se odnosi na priču koja ne znači mnogo samo relaskira situaciju kada ljudi ne znaju šta da rade, šta da kažu. Kada pričaju o vremenu to je zato što ta priča nikoga ništa ne košta, nikoga ne uznemirava niti pogadja…

Prazne priče i kako ih voditi (O koroni na primer, mada se svi pale na to sada)

Englezi koriste ovaj termin za komunikacijske poštapalice koje nikog ne bole…
Poželjne teme i tabu teme kod prazne priče. Izbegavati bilo šta što je „ozbiljno“!
Mrzim prazne priče. Hoću velike teme atome, smrt, Marsovce, seks, čarolije, intelektu
Poželjno za praznu priču i ono što užasava kozera koji dobro prolazi u društvu jer je … šarmantan!

Ovde vidimo

Blebetanje je deo društvene komunikacije …
Da li smo mogli da bolje iskoristimo COVID 19? Kakav će da bude COVID 20?

Istorija je učiteljica života ali kakvi smo mi djaci?

Imunitet krda i kako ga postići ? Da li će razvlačenje ove krive do početka juna rešiti problem i šta uraditi?

Setimo se velike opasnosti , pandemije 1918… prvi talas proleće 1918.g.

1918.g. je pandemija gripa zahvatila 500 miliona ljudi a ubila izmedju 50 i 100 miliona. Virus gripa je tada verovatno prvi put prešao na ljude i pogodio trećinu čovečeanstva

Drugi talas, jesen 1918. bio je najokrutniji, odnosio je najviše mlade ljude smanjene otpornosti posle Velikog rata

Vidimo krivu bolesti tokom pandemije 1918. Da li treba da se bojimo jeseni 2020?

Virus je bio ekstremno opasan. Naučnici su pokušali da ga nakon pola veka izoluju iz ostataka umrlih ili da ga sintetišu novim tehnologijama…
Pedesetih godina Džon Hultin je pokušao da dodje do RNK sekvence velikog ubice iz 1918.

Modernim tehnologijama uspeli su u senkvencioniranju uzročnika da bi videli zašto je bio toliko užasan

Rekosmo da je istorija učiteljica života, učimo iz prethodnih iskustava, to je tako ljudski . Virus gripa često mutira pa se svake godine prave nove sezonske vakcine. Bile su posle 1918 još tri pandemije gripa, 1957.g., 1968.g. i 2009.g. Bile su manje smrtonosne jer je populacija već značajno prokužena virusom i verovatno se neka odbrambena reakcija (imunitet) sprema u svakom od nas. Korona je potpuno nov virus za nas i treba će vremena da se stekne kolektivni imunitet. Ako naravno naš imuni sistem bude pamtio i bude koristan. Ako ne verovatno ni vakcina neće puno pomagati, ne smemo ni da pomislimo šta nas onda čeka…

Učiti od nesreća iz prošlosti. Da li nešto sada propuštamo?

Gužva prilikom transporta trupa po ratištima je doprinela širenju pandemije 1918. Može li se ovde držati pristojna distanca
Neka bude prazna priča, tako je najbolje!
Za kraj iz Sveta bicikla, čoper u Holandiji! Ko je rekao čoper ovde, zna li Brus Vilis za to?

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s