58. Nastavak priče o bicikliranju u doba Sivog! Katastrofe su deo života ili ko zna za koje je to dobro?

Da li su biciklisti nacija sami po sebi ako već to mogu pijanci da budu?

Klasična scena iz filma „Kazablanka“
Pita Štraser Rika: Koje ste nacionalnosti?
Kaže Rik: „Ja sam pijanica“
Kapetan Reno vadi scenu: „To ga čini gradjaninom sveta“
(Svi se smeju)

Katastrofa

Dobro, ni ja ne mogu da zamislim Rika kao biciklistu (on je ipak pijanica:)… ali ako mene neko pita za nacionalnost da li je u redu da kažem: „Ja sam biciklista:)“ To me čini gradjaninom sveta!

Džadaje prošle godine na Ohridu… Kako je sve bilo zabavno!

Moje vožnje nedelja i ponedeljak:

Već ranije napisah da planiram da sadim povrće u Zeti na imanju mog pašenoga. Nikad se nisam po putevima Zete lako snalazio a sada reših da nadjem najbolju bici rutu: znači Stari Aerodrom do Vrela Ribničkih pa putevima kojima vozimo za Božaj do Tuza gde skrenuh desno ka Matagužima. Prodjoh Vladnu odatle pitah za Otkupnu stanicu Volija i stigoh, bilo je 22 km. Sad na karti vidim da mogu da uštedim možda još jedan kilometar? Bacili smo dve vreće djubra na preoranu zemlju, merkao neke kokoške, bile bi dobre za Bjelopavliće ali se nismo pogodili… Povratak na kružni tok kod Golubovaca, ne može to mnogo bolje?

Sinoć su objavili da su Tuzi zatvoreni, jer se pojavilo 15 registrovanih „krunisanih“. Prošao sam biciklom, nisam stajao, virusi se (nadam se ) ne lepe za bicikl???

Ponedeljak dosta hladan (6 stepeni), duva severni vetar. Do posla je lako ali posle, naročto u povratku nešto napornije. Pošao sam po dva paketa „zaštite od virusa „do Tološa i centra grada i nakupi se skoro 12 km

O gradskom bicikliranju u vreme Sivog. U Bogoti se uzimaju saobraćajne trake namenjene automobilima i pretvaraju u biciklističke jer je sigurnije i efikasnije… Da li naši kreatori gradskog saobraćaja treba da razmisle o tome?

Srećemo se sa raznim preterivanjima. Jedni smatraju da OvoSaOvimVirusom nije ništa, da je to „najmešniji virus koji se pojavio“ i da treba sticati ImunitetKrda to jest da potrošačko društvo ne treba uznemiravati. Drugi bolest i ovo vide kao opomenu, smatraju da treba da se osećamo krivi i da nas NekaVišaSila kažnjava za Nešto i šalje nam novo iskušenje: COVID19. Možda ova naša civilizacija nije baš najkorektnija i najurednija u svemu, ima tu i pohlepe, lakoumnosti i bahatosti ali načelno ljudska vrsta napreduje zahvaljujući neverovatnoj sposobnosti prilagodjavanja. Ova planeta pa i Živi svet se stalno suočava sa raznim mogućnostima uništenja ili stradanja! Ljudi su se u istoriji sretali sa raznim katastrofama i svaki put su prošli iskušenje zahvaljujući svom najjačem oružju : Stavu i Umu!

Homo Sapiens: Vrsta koja se savršeno prilagodjava svemu pa i katastrofama

Sve je pitanje stava ili pogleda na svet. Trenutnu situaciju sa pandemijom SARS CoVa 2 ne treba potceniti, bez sumnje će uticati na društvo kome pripadamo. Ipak, ljudi i živi svet su do sada često dolazili u različita iskušenja, nije im bilo lako ali su izlazili kao pobednici. Naoružani novim iskustvom, izvlačeći pouku iz grešaka i tražeći bolja rešenja za životne probleme. Činjenica je da smo se uzgordili, da smo poverovali da smo svemoćni i najjači na Planeti i u Svemiru ali jedan mali virus da ne kažem viruščić je zaljuljao temelje ove čudne civilizacije. No i ranije se to dešavalo i ljudi su uvek nalazili rešenje zahvaljujući ogromnoj sposobnosti prilagodjavanja. Ne verujem da će vrsta biti ugrožena do istrebljenja mada pošteno govoreći ne znamo u kom pravcu će ovaj virus ili neki drugi nastaviti da nas začikava. Ali, budimo pošteni, ni njemu u njegovoj borbi za opstanak nije lako sa nama, našla su se dva dobra borca za svoje pravo na opstanak i napredovanje! Virusi kroz svoje stalno menjanje genske strukture pokazuju strast ka adaptaciji, kao da znaju da tako ostalim živim stvorovima koji su im privremeni domaćini i njihovim imunim sistemima postavljaju nove zadatke i izazove!

U tom pogledu na stvari vidimo razliku izmedju optimista i pesimista. Pesimista u novoj situaciji (izazovu) vidi samo problem a optimista na to gleda kao novi izazov i priliku za traženja kretativnog rešenja. Možda je to ono „dobro“ koje nam katastrofe donese? Šansu da damo najviše od sebe…

Katastrofe i kako ih preživeti?

Ovih dana često čujemo da je sve ovo što nam se dešava katastrofa i da ćemo lično i kao vrsta biti ovom pandemijom ozbiljno pogodjeni a možda i trajno uništeni! Da li je ovo krah civilizacije ili samo još jedno od iskušenja na koje je naša vrsta već navikla u borbi za opstanak na ovoj šašavoj planeti koja se bez smisla, plana i programa vrti po Univerzumu?

Šta su katastrofe i kako se one prevazilaze?

Po definiciji su katastrofe:

  1. Iznenadni događaji koji uzrokuju velike nevolje ili razaranja
  2. Loše, nepovoljne situacije

Značenja:

(značenje izvedeno preko sinonima) smak sveta, propast, fig. apokalipsa fig., tragedija, katastrofa, strahota

katastrofa • ženski rod Preokret, prevrat, obrt, presudan, odlučan trenutak; u drami: odlučan događaj koji dovodi do rešenja zapleta (up. epistaza i katastaza); svaki odlučujući, naročito nesrećan obrt; težak (ili nesrećan) događaj, propast; teorija katastrofe v. teorija kataklizme; pr. katastrofalan. (grč.)

4 jahača apokalipse je simbolični prikaz stradanja sa kojima su se ljudi sretali u svojoj istoriji: Antihrist (Zlo), Bolest i Glad, Smrt i Ratovi prate ljude tokom čitave svoje prošlosti. Čuveni Direrov drvorez iz serije Apokalipsa. O tome neki drugi put (iz Wikipedia)

Naravno stradanja se ne odnose samo na RazumnogČoveka (Homo Sapiens, vrsta) već i na sva ostala živa bića koje je Priroda stvorila. Znamo da su mnoge biljke i životinje nestale sa lica Zemlje jer se nisu prilagodile na pravi način promenama okoline i uslova života…

Priča iz Nacionalne Geografije

Nova istraživanja o asteroidu za koji se veruje da je izazvao nestanak dinosaurusa sugerišu da je ovaj događaj možda samo zadao poslednji udarac, jer je izumiranje ovih reptila već bilo u toku zbog klimatskih promena, izazvanih brojnim vulkanskim erupcijama.

Ova naučna debata, koja se nekada vrtela oko pitanja da li je uzrok izumiranja bio udarac asteroida ili klimatske promene usled čestih vulkanskih erupcija, evoluirala je ka opštem mišljenju da je do konačnog izumiranja došlo zbog više različitih faktora.

„Asteroid je bio samo poslednji udarac“, poručuje Pol Rene, geolog sa Berkli univerziteta u Kaliforniji, čije je skorašnje istraživanje podstaklo naučnu diskusiju o uzroku ekstinkcije dinosaurusa.

Koristeći veoma preciznu metodu određivanja starosti tektita – kamenčića formiranih tokom udarca meteorita – sa Haitija, gde su dospeli prilikom formiranja Čiksulub kratera na poluostrvu Jukatan u današnjem Meksiku, Reneov tim je zaključio da je do udara došlo nešto kasnije nego što se do sada mislilo: pre  66.038.000 godina.

Znači nekad postoji i više uzročnika koji zajedno stvaraju nemoguće uslove za opstanak neke vrste.

Ipak, kada se uzme u obzir mogućnost greške, nema sumnje da su se udar asteroida i izumiranje dinosarusa zaista dogodili simultano, tvrdi Rene.

Smatra se da je asteroid prečnika oko 10km, čiji je udarac napravio Čiksulub krater, ovom prilikom na Zemlji izazvao razarajuće posledice, uključujući destruktivne talase pritiska, globalne požare, cunamije, i „kišu“ vrelog kamenja koja je probila atmosferu.

Posle faze prvog udarca, gasovi i čestice su ostali u atmosferi mesecima, ili možda čak godinama, blokirajući prolaz sunčevim zracima, izazivajući večitu zimu, i vodeći ka globalnom izumiranju biljnog sveta.

Mnoštvo nalaza ukazuje na to da je period velikih vulkanskih erupcija u predelu današnje Indije izazvao klimatske promene koje su dovele do izumiranja određenog broja dinosaurusa. Kao posledica čestih vulkanskih erupcija ovih razmera u atmosferi se stvara debeli sloj vulkanskog pepela, blokirajući prolaz sunčevim zracima i rezultirajući večitom zimom i izumiranjem biljnih vrsta.

Iako nova saznanja ukazuju na to da je asteroid dinosaurusima zadao poslednji udarac, još uvek nije isključeno da su drugi faktori prethodili finalnom ishodu i unapred proredili njihovu populaciju.

Kako se ovo događalo pre udarca asteroida, moguće je da je populacija dinosaurusa već bila značajno proređena pre nego što im je asteroid zadao poslednji udarac. 

Štaviše, na mestu samog kratera asteroida i njegovoj okolini nikada nisu pronađeni ostaci dinosaurusa, što otvara mogućnost da su zaista izumrli pre velikog udarca.

Buduća istraživanja će se koncentrisati na datiranje tačnog perioda intenzivnih vulkanskih aktivnosti u Indiji, a naučnici podsećaju da pitanje ekstinkcije dinosaurusa nije samo od akademske važnosti već i od velikog značaja u podizanju svesti o tome kako klimatske promene mogu imati katastrofalne posledice po opstanak života na zemlji.

Ovo istraživanje objavljeno je u februarskom izdanju časopisa Sicence.

Izvor: National Geographic News

Interesantno je u ovoj priči o dinosaurusima da nisu potpuno nestali sa lica planete. Samo su nestale najkrupnije vrste jer za njih više nije bilo dovoljno hrane ali su neki manji predstavnici opstali. Najinteresantnije je da su pravi naslednici dinosaurusa na ovoj planeti upravo: KOKOŠKE!


REŠENA NAJVEĆA DILEMA: Naučnici konačno otkrili: Šta je starije — kokoška ili jaje? Bez nauke nema rešenja čak ni za ovakva pitanja… Tako ćemo i sa Sivim:

Naučnici univerziteta Šefild i Varvik su, čini se, našli odogovor na pitanje svih pitanja: šta je starije, kokoška ili jaje

Na najčešće postavljeno pitanje od postanka sveta ljudi u najvećem broju odgovaraju „jaje“, uz objašnjenje da su na taj način još dinosaurusi dolazili na svet.

Međutim, naučnici sa univerziteta Šefild i Varvik imaju drugačiji odgovor.

Njihovo istraživanje, naime, pokazalo je da ljuska kokošjeg jajeta može da nastane samo iz proteina koji se stvara u jajnicima kokoši, što znači da je kokoška morala da postoji pre jajeta.

Taj protein, objašnjavaju naučnici, zove se OC-17 i deluje poput katalizatora koji ubrzava razvoj ljuske, a tvrda ljuska je potrebna da zaštiti žumance u kojem se razvija pile. Naučnici su tokom istraživanja koristili superkompjuter „Hektor“ kako bi mogli da zumiraju unutrašnjost jajeta i prate njegov razvoj

Kristali kalcita se, inače, mogu naći u kostima i oklopima raznih životinja, s tim da se kod kokošaka on stvara brže nego kod bilo koje druge vrste i proizvodi šest grama ljuske u 24 sata. Priči nikad kraja…

Nema šale sa Henrijem VIII čak ni u pilećoj varijanti! To su nekad bili dinosaurusi!

Ni superčovek ne sme iz kuće zbog majušnog Sivog!

Zar nećeš da uradiš nešto u borbi protiv Korona virusa? Baš to i činim (Ostani kući u novinama piše:)

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s