Nastavak 56. bloga: preskačemo polovinu biciklističke (prošle) godine iako se dosta pedalalo … možda ćemo opet o tome! Sada nastavljamo o vožnji bicikla od marta godine DvadesetDvadeset. Kako naći ravnotežu i najbolje se snaći u predstojećem periodu koji je veoma uzbudljiv: Dobu SiVi-ja?

Najbolje u prošloj godini: Mudrost u našoj kući- Slonić komanduje čašama!

Zašto sam (skoro) prekinuo pisanje bloga?

Zapravo, skoro sam proglasio predaju po pitanju preporučivanja drugima gradskog bicikliranja jer je situacija za značajnije korišćenje bicikala po gradu u drugoj polovini 2019. bila skoro beznadna iz više razloga:

  1. Broj automobila u Podgorici se uvećao do granice kada zdravi razum samo može da potpiše kapitulaciju i da gleda može li se uopšte disati i preživeti u gradu!
  2. Bahato ponašanje vozača automobila koji voze kako hoće, parkiraju gde im se svidi, zaustavljaju na sred ulice uz osećaj da je dovoljno uključiti četiri migavca!
  3. Osećaj da vas vozači automobila ne percipiraju kao ljudska bića (prava društvena distanca)!
  4. Sam se nisam osećao bezbedno na biciklu. Svašta mi se izdešavalo i počeo sam da se pomalo bojim za sebe i vas. Kako da vama preporučim da vozite bicikl kada me je jedna žena obišla kod Spuža dok sam u pelotonu džadaja vozio ka gradu? Gospodja je skrenula naglo ispred mene i oborila me na asfalt! Samo je rekla: „Pa dala sam migavac“ ne vodeći računa o tome kako je neophodno poštovati saobraćajne propise i držati odstojanje od bicikliste!
  5. Sada mi se čini, u ovom vremenu Sivog, da će bicikl ponovo dobiti šansu!
Sa džadajama uvek uživancija i dobar provod: prošle godine vožnja oko Boke pa do Njeguša jednim od najlepših puteva na svetu serpentinama Trojica- Njeguši

Vožnje ovih dana:

U sredu do posla i nazad: Bicikl ostaje najbolji gradski prevoz i u vreme pandemije! Izbegavati taksi i javni prevoz. Auto po gradu inače treba izbegavati: biciklom ili peške

Malo o virusima, šta treba znati?

Molekularna biologija- jedna od grana medicine koja možda nudi odgovor na naše strahove!
Virus je mali ćelijski parazit koji se ne može sam razmnožavati. Jednom kada zarazi osetljivu ćeliju, virus, međutim, može usmeravati ćelijsku mašinu da proizvodi više virusa. Većina virusa ima ili ribonukleinsku kiselinu (RNK) ili dezoksiribonikleinsku kiselinu (DNK) kao svoj genetski materijal. Nukleinska kiselina može biti jedno- ili dvolančana. Čitava infektivna virusna čestica, koja se naziva virion, sastoji se od nukleinske kiseline i spoljne ljuske proteina. Najjednostavniji virusi sadrže samo dovoljno RNA ili DNK za kodiranje četiri proteina. Najsloženije mogu kodirati 100 - 200 proteina.

Proučavanje biljnih virusa inspirisalo je neke od prvih eksperimenata u molekularnoj biologiji. 1935. Vendell Stanlei je pročistio i delimično kristalizovao duvanski mozaik virus (TMV); ostali biljni virusi su kristalizirani ubrzo nakon toga. Čisti proteini su kristalizirani samo kratko vreme pre nego što je Stanlei radio, i tada se smatralo vrlo iznenađujućim da se organizam koji se umnožava mogao kristalizirati.

Šta da zapamtite od ovoga: Virus je ćelijski parazit koji ne može da se razmnožava bez živih ćelija u čiji se genski materijal (DNK ili RNK) ugradjuje i počinje da se tako umnožava. U tom procesu neke ćelije stradaju ali organizam ima šansu da se odbrani … ili umre. To je bitno i kod našeg Sivog (CV- corona virus)

Kažu da ovako izgleda

Šta je danas napravio po svetu:

Na ovom sajte http://www.worldometers.info/coronavirus možete da vidite trenutne podatke koji nas sve naravno brinu!

Ukupno 237 233 obolela, 9836 umrlih, 86675 oporavljenih!

Vidimo da broj ukupno obolelih i broj umrlih nažalost raste:( Kod nas je do 20:30 otkriveno 2 nova obolela… ukupno 10. Crna Gora se za sada dobro drži zahvaljujući opštoj solidarnosti i jedinstvu, pozitivnom stavu koji svi podržavaju: Neophodno je smanjiti broj kontakata i pridržavati se higijenskih mera. Kada bi 6 nedelja (vreme neophodno da svi oboleli pokažu bolest) svi ostali svojim kućama SiviPožar bi se ugasio. Jasno je da to nije toliko jednostavno (mora da se živi i van doma ponekad izadje). Ali minimalno i samo kada je neophodno! Sledećih dana ćemo videti neke značajne koncepte sticanja otpornosti čitavog društva na novonastalu virusnu opasnost (kolektivnog imuniteta čitave populacije), zašto su potrebni respiratori o kojima svi pričaju, koje su grupe i zašto posebno ugrožene i šta sve može biti izazov?

A na posao i van kuće ako baš morate: peške ili biciklom:)

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s