55. Osamnaesta i devetnaesta nedelja DevetnaesteKišneGodine… Teme:1. Dnevnik vožnji, 2.Kako odabrati gradsku turu? 3. Mostovi kroz Bjelopavliće 4. Jedna himna NG 5. Oko Ohridskog sa džadajama 6. Šta je danas pristojnost?

„Bicikli se mogu menjati ali bicikliranje je večno“ Zapata Espinoza kaže. Ostaje pitanje šta će biti sa bajkovima kada promenimo planetu?

OsamnaestaNedelja gradskog bicikiranja

Ponedeljak (29. april) se ne radi jer je drugi dan VerskogPraznika… Bicikl ne vozim iz pristojnosti prema porodičnim dešavanjima a i… dosta je kišilo!

Vilijam Sarojan kaže:“Bicikl je najotmeniji izum ljudske vrste“

Utorak, 30. april ZaistaTekućeGodine…

Prognoza norveška (za koju kažu da sve zna) nagoveštava da kao neće biti kiše, pa ipak…

Kišni dan, ugodnost vožnje ipak 3/5 jer su mi maglile naočare…

U utorak je retko ko išao na posao jer se spremao PraznikRada. Tek smo se pojavili u Kliničkom ali bilo je jasno da je pritisnuto dugme „SleepingMode“. Nije bilo redovnog operativnog programa pa se uglavnom sve završilo relaksirano. Kasnije ćemo razmotriti šta sve utiče na odabir rute po gradu, uglavnom meni se do sada najviše dopala ona pored DvorcaPetrovića. Tokom ovih četiri meseca redovnog bicikliranja i pisanja bloga probao sam i nekoliko drugih varijanti kao što sam probao i nekoliko drugih bicikala. Nešto ne volim da se vraćam istim putem (to posle jadno deluje na Stravi) pa gledam da okrenem neki prsten čak i po gradu. Ovog utorka sam pokušao da osmislim NajsigurnijiNajvećiPodgoričkiKrug pa sam pri se povratku zaputio na biciklističku stazu koja vodi od BulevaraRevolucije preko UnionBridža, SerdarskogBulevara, BulevarHrabrogSrdjana, Save Kovačevića ka Železničkoj Stanici. Tu desno, produžetkom ulice MitraBakića i Bulevarom IbrahimaDreševića do BracanaBracanovića, pa ispod železničkog nadvožnjaka levo UlicomJosipaBroza. Uglavnom nije bilo gužve pa sam vozio trotoarom sa leve strane, rekoh da nisam želeo da ulazim u bliske kontakte sa automobilima, sigurno je sigurno…
Žuta „pariška“ kabanica traži malo vremena da se primeni, moraju one čičak veze da se stisnu dobro oko volana. Stavljam je kada pada jača kiša, pljusak i slično (biciklisti u redovnom saobraćaju prave razliku izmedju nivoa ugodnosti) . Kiša inače nije problem za biciklistu ako je dobro opremljen…
Izuzetno volim ovaj odlazak na posao pored DvorcaPetrovića iz nekoliko razloga: bezbedan je, obično nema gužve ni automobilskog saobraćaja. A nadasve lepota parka, zelenilo, osećaj istorije koja opstaje. Po kiši je kamen još lepši. Jedino bi „neko“ trebao da pokosi travu u parku…
„Trava zove trimer“
Jedan bicikl je već bio parkiran pre mene…

Poslepodnevna vožnja, rekli bi „džadajsko- olimpijski trening“ kroz Bjelopavliće.

Imam želju, već duže vreme, da sam prošpartam „ravničarsku“ transferzalu desnom obalom Zete koja počinje od Tunjeva ili tačnije od Glave Zete gde „one cevi“ preskoče put Bogetići – Manastir…

O mostovima je pisao i Andrić, mogu i ja crticu…
Ovo je regija okoline Podgorice koju najčešće vozim iz više razloga. Kako stanujem kod Vezirovog Mosta tako se već posle nekoliko stotina metara izlazi na nov, veoma pristojan put pored Morače koji vodi do sastavka Zete i Morače, gde se nalaze ostaci antičkog grada Duklje kojim sam inače fasciniran. Preko MostaKodRogama vode tri puta: desni je za Duklju o tom ćemo u nekom drugom nastavku bloga. Drugi krak, pravo uzbrdo, prelazi prugu koja je tu besmisleno bačena da preseče vredno arheološko nalazište. Taj put vodi ka Piperima (prvo nailazi Drezga pa se dalje strmim, divnim bici putem ide do Kopilja i dalje). Ona treća bici ruta skreće levo, odmah nakon uspona posle mosta, pa vodi za Pričelje i Spuž. Upravo je taj treći smer i najčešće vožen u džadajskim (sportsko- rekreativnim biciklističkim) aktivnostima. Podgorica je okružena putevima izuzetno pogodnim za biciklističko uživanje…

Vožnja do Danilovgrada preko Pričelja, Spuža i Martinića.

Viseći most kod Zagorka je izuzetno uklopljen u okoliš reke Zete koja u ovo doba godine obiluje vodom i lepotom

Nakon prelaska reke Zete u samom gradu, preko rekonstruisanog Mirkovog mosta, pored česme, biram pravac uz desnu obalu Zete. Ni rodjeni Danilovgradjani baš ne znaju kako se zove ova ulica (desno od TrgaDevetogDecembra) ka Nikšiću, gde se nalazi ElektroDistribucija. Produžih ispod nadvožnjaka, kratko novim magistralnim putem ka Nikšiću, desno ka Frutku i Kujavi. U selu Zagorak predjem Zetu na DivnomVisećemMostu i uključujem se opet desno na stari put Nikšić- Glava Zete – Danilovgrad. Ovde sam se vratio onim mojim uobičajenim SrednjimPutemPoredKućeOdBlata kroz Spuž pa desno kod StoloGlava uspon na Daljam i Marezu. U ovoj regiji je zaista značajan broj prijatnih puteva za bicikliranje i potencijalno razvoj cikloturizma…

Pogled sa visećeg mosta ka Zeti koja teče od Tunjeva gde je još jedan ovakav viseći most koji se biciklom lako može preći, mada vodi samo do okolnih njiva ili kroz njih do StarogPutaGlavaZete-Dg. Jednom sam ga prošao na Listiću ali mi je pukla guma kada sam baš pričao da mi NoveKontinentalove gume nikada nisu izduvale. Okolina i ovog mosta je veličanstvena, biće više priče o tome kada budem pisao o Tunjevu i MojojOmiljenojKonobi („Svera“)
Pogled niz reku Zetu ka DanilovomGradu
Zverka naslonjena na noseću konstrukciju koja izgleda sigurna. Meštani je prelaze kolima normalno a i ja sam je jednom prešao Ravićem…
Sebić sa VisećimMostom. Često vozim u ovoj žutoj majci jer je ta boja veoma uočljiva u saobraćaju…
Zverka (Kenondejl Treking) koji obožavam za istraživačke vožnje ispred ČarobnogMostaNa Sušici. Na FB sam nakon ove vožnje postavio slike dva divna mosta koja sam prošao i diskusija je bila burna, čini mi se bez definitivnog zaključka koji je pobednik konkursa…
Most na reci Sušici koja se oko 7 km pre Glave Zete uliva u reku Zetu ima nekoliko imena. Smatra se da je iz vremena kada su Turci držali ove krajeve, zovu ga „Adžijin most“ verovatno po nekom turskom gosparu, „Turski most“ ili „Bulin most“. Izuzetno elegantan luk sastavljen od fino obradjenih kamenih delova može da se pešice predje, prekriven patinom koja kamenu daje pečat vekova. Obrasao je puzavicom i ne ostavlja vas ravnodušnima ni malo. Pravo je čudo da nije bolje turistički promovisan…
Postoji lokalno verovanje iz davnih vremena da par koji se poljubio ispod ovog mosta ništa više ne može da rastavi… Kako to proveriti?
Džon Kenedi, čuveni američki predsednik, je izjavio da se ništa ne može uporediti sa jednostavnim zadovoljstvom vožnje bicikla
Vožnja bicikla rasteruje tugu…

Petak, treći april opet se radi… A i dalje kiši!

Kako odabrati idealan bici put do posla. Evo moj slučaj, iskustva posle skoro pola godine:

  • Šta utiče na odabir bici rute, ovde sam često diskutovao nekoliko varijanti?Bezbednost, Brzina, Ugodnost
  • Bezbednost ovde podrazumeva osećaj sigurnosti i neugroženosti u saobraćaju uz neulaženje u jasno predvidljive, neprijatne ili opasne situacije (zbog čega se i dalje relativno malo ljudi odlučuje da vozi bicikl do posla u našem gradu). Ne mogu da kažem da je ovo nevažno mada mislim da Podgoričani često preteruju u proceni opasnosti od bicikliranja. Kada sam pre dvadesetak godina počeo da odlazim biciklom na posao o sebi sam razmišljao kao „malo bržem pešaku“ i koristio sam trotoare. Postoji kod vožnje bicikla nešto što bih nazvao „BrzaTransformacijaBiciklisteUPešaka“. Dovoljno je da biciklista spusti nogu sa pedala i postaje pešak, bilo da stoji ili da se odgurkuje nogom na zemlji. Nekoliko puta sam naglasio da smatram da biciklista treba da obeleženi pešački prelaz gde njegova ruta ukršta kolovoz (sa jednom ili više saobraćajnih traka) prelazi jasno definisano kao pešak jer kao biciklista nema pravo prvenstva nad automobilima dok vozači pešaka moraju da propuste. Ono jasno definisano znači da nije fer od bicikliste da odjednom menja smer i način kretanja koji nije jasan vozačima automobila. Uvek stanem ili značajno usporim kada izlazim na pešački prelaz spreman da stanem ako neko nastavi da se kreće ne obazirući se na mene kao učesnika saobraćaja, u ovom slučaju pešaka jer sam spustio nogu na tlo. Nekada je u Podgorici i za pešake bila gotovo „nemoguća misija“ da predju pešački prelaz, sećam se da na Magistrali kod osnovne škole „Savo Pejanović“ je bilo nemoguće sa decom dok su bila mala da se predje ulica. Sećam se da su neki gosti iz inostranstva bili zaprepašćeni tolikim neuvažavanjem pešaka u saobraćaju. Moram da kažem da su vozači danas korektniji te da se uglavnom zaustavljaju da propuste pešake (pa i bicikliste) na prelazu. Ipak trotoar je prostor za kretanje pešaka i biciklisti ga ne treba da koriste za vožnju bicikla, ne računam tu kada biciklista gura bicikl, on je onda pešak. Pogotovo je neprihvatljivo da na trotoaru biciklisti jure i bahato zvone pešacima i uznemiravaju ih.
  • Ipak, biciklisti se kreću biciklističkim stazama gde ih ima (a nema ih previše) ili koriste metar desne kolovozne trake koji koriste zajedno sa automobilima. Tu je realno najopasnija situacija u GradskomBicikliranju: ulice su načelno pretrpane automobilima kojima nikada nije dovoljno prostora i koji se osećaju jači i važniji na kolovozu, ne ostavljaju prostor biciklistima ni kada mogu , prilaze preblizu jer obilaze bez dovoljne distance. Optimalno je obezbediti bar metar udaljenosti kod obilaženja bicikliste što znači da se on obilazi kao automobil. Ako imate dve saobraćajne trake u jednom smeru i nema gužve, verovatno će se vozač automobila odlučiti za kretanje levom trakom i nema problema. Ali ako je ona već zauzeta ili ima samo jedna saobraćajna traka u tom smeru (kod dvosmerne ulice) vozači često previše pridju i osećate se bar nelagodno ako ne i ugroženo. Pogotovo uveče ili rano ujutro ako je mrak još aktuelan ili pada kiša pa vozač često ne može da vidi biciklistu. Biciklista ne sme da računa da ga u takvim situacijama vozač sigurno vidi i mora da bira za sebe sigurnija ponašanje: „vozi bicikl kao da si nevidljiv“.
  • BrzinaBicikliranja je meni važan faktor kod odredjivanja rute, biram onu gde nema semafora ili mogu dovoljno daleko da vidim i predvidim kada će se pojaviti zeleno svetlo na semaforu . Ipak radije biram ulice i prolaze gde nema semafora i ovde to želim da objasnim u slučaju mog odlaska na posao.
  • Kada izadjem na malu ulicu ispred moje kapije koja se uključuje na ulicu GavraVukovića, preko puta Ars Medike često se već nalaze automobili te se trudim da ih propustim, treba mi malo vremena da zatvorim kapiju, stavim rukavice i aktiviram „Stravu“ dodjem do Gavra Vukovića gde jasno automobili imaju prednost a na žalost ni nema trotoara pa taj izlazak na kolovoz mora da bude oprezan. Tu je sada semafor do koga često nije lako doći od zaustavljenih vozila, obično nema bezbednog prolaza. Nekada ako nema pešaka tu koristim trotoar ali načelno tu vozim po kolovozu. Tu već počinje Bulevar Jola Piletića i obično vozim kolovozom često praćen osećajem nelagode da ne kažem nesigurnosti. Prodjem raskrsnicu sa semaforima i ukrštanje sa ulicom Pariške komune te obično kod PrvogSolitera skrenem pored zgrade ili kroz park mada su grane drveća relativno nisko te smetaju. Na kružnom toku kod Palade predjem ulicu Mija Radunovića pa Jola Piletića opet ka parkingu ispred „Limenke“ koji ujutru obično koristim kao prolaz, ni nema parkiranih vozila. Malom ulicom do 13 jula, predjem na pešačkom uz mere opreza, tu vozači obično korektno propuste ali neki put ni ne ispoštuju biciklistu. Naravno, ne ljutim se jer to nije ni cilj bicikliranja, bitno je da se predje ulica bilo odgurkivanjem bilo guranjem bicikla. Ulicom 13 jula do Svetozara Markovića gde skrenem levo ako je semafor otvoren ili malo trotoarem ako se baš mora. Tu obično nema saobraćaja i dolazim do ulice Vasa raičkovića gde najradije produžim pravo tempirajući brzinu u zavisnosti od trenutne otvorenosti prolaza. Retko, ako sam baš naleteo na crveno, skrenem desno Vasa Raičkovića pa levo u Moskovsku jer tamo imam dva velika bulevara da predjem i obično se zadržim u čekanju. Zato mi je milije da produžim Svetozara Markovića i ako je moguće prodjem pravo preko BulevaraSvetogPetra jer dalje nema semafora. Istina ulica Ivana Vujoševića je često zablokriana zbog nepropisno zaustavljenih vozila zbog radnji i škole „Maksim Gorki“ gde roditelji ostavljaju decu. Tu, tako pravo dodjem do Bulevara Revolucije koji predjem na pešačkom prelazu kod zgrade ANB gde malo bici stazom u kontra smeru pedesetak metara ispred restorana“Galerije“ krenem ka parku oko Dvorca.Obidjem mu ovaj severoistočni ugao pa ka zapadu dodjem do ulaska u dvorište Dvorca. Ako nema kola dočepam se široke staze uz ogradu Kliničkog i na poslu sam već. Vežem bajk i slikam već pristigle i vezane bicikle tek da se zna koliko ljudi koriste bicikl u firmi u kojoj radim. Izmerim vreme na Stravi i to posle ovde objavim. Svaka vožnja ispod deset minuta je „brza“ mada je naravno najvažnije da se bezbedno stigne…
  • Treći faktor koji odlučuje kako ići bicikloom na posao je odabir ugodne rute „ako može“ mada je meni uvek pedaliranje ugodno. Ipak kada se može bici stazom ili pored parka biram taj put.

Nedelja, PetiMaj

Nedelja PetiMaj, shvatili smo da je nestao Neo, jedan od dva psa u našoj kući te je najbolji način da ga potražim bio na biciklu. Prodjoh 8 km ali velikogcrnog psa nisam našao. Tek kasnije se ispostavilo da je otkrio ulaz u podrum picerije u susedstvu te da se tamo sakrio…

I dalje kiši, gotovo stalno. U trenutku nedeljnog jutra ipak nije padala pa sam prošao po kraju 8 km i nisam otkrio pobegulju…

Poslepodne je kiša napravila pauza što sam iskoristio za jednu vožnju pd 55 km

Ponedeljak. ŠestiMaj.

Ako – himna NG i ljudskog napretka (pa i života…)

„Ako postojiš, dišeš. Ako dišeš, pričaš. Ako pričaš- pitaš. Ako pitaš, misliš. Ako misliš, istražuješ. Ako istražuješ, stičeš iskustvo. Ako stičeš iskustvo, učiš. Ako učiš, rasteš (napreduješ). Ako rasteš, želiš. Ako želiš, nadješ. Ako nadješ, sumnjaš. Ako sumnjaš, pitaš. Ako pitaš razumeš i ako razumeš znaš. Ako znaš, želiš da znaš više. Ako želiš da znaš više, živ si „

Utorak 7. maj

Sreda 8. maj.

Prošle godine smo takodje organizovali odlazak na Ohridsko jezero (tada početkom juna) ali smo imali problema sa kišom u subotu devetog kada smo vozili krug oko Ohridskog jezera

Sreda , 8. maj, spremanje za put na Ohrid!

Upravo je fascinantno kako je bicikliranje, džadarenje da ga nazovem jer se naš klub zove „Džada“, povezalo veoma po godinama, strukama, školskim spremama heterogeni skup ljudi u kompaktnu grupu!

Nalik psima, bicikli su socijalni katalizatori koji privlače kvalitetniju kategoriju ljudi!

Četvrtak , 9. maj , džadajski pokret ka Ohridu!

Stigosmo u Ohrid, smestismo se u hotel i malo prošpartali po šarmantnom mestu…

Živopisna ulica u centru Ohrida privukla je našu pažnju…
Čamac u smiraj sunca nad jezerom

Petak, 10. maj

Ujutru je padala strašna kiša, gotovo smo izgubili nadu. Posle razvedravanje, u 11,30 smo krenuli u AvanturuGospodaraPrstenova (ohridskog ovde)… Uvek su duge vožnje izazov, ima i malo strepnje i dosta uzbudjenja…
Deda Boca ispred omiljenog čamca…
Gogo i ja u akciji….
Ispred Muzeja Kostiju…

Subota 11. maj, kratka vožnja do Struge i oko podne krećemo nazad za Crnu Goru puni utisaka neponovljivog druženja i uzbudljivih vožnji…

Pearoši su povlašćeni soj na ovoj planeti… nigde ne žure!
Ovde je prolazio stari rimski put (Put Svetog ignacija) koji je povezivao Ilirikum, (od današnjeg Drača), delove makedonije, Grčke sa Konstantinopoljem… Carigradom, današnjim Istanbulom

Pristojnost u ovom slučaju? Koristiti prevozno sredstvo težine jednu tonu ili više da bi svoje telo teško 80 kg prebacivali po gradu uz neracionalno korišćenje urbanih prostora i potrošnju energije je sa civilizacijskog gledišta nepristojno…

Pala mi je neki dan na pamet ova misao. Onda ona povuče drugu pa treću, može li se to braniti kada većina gradjana Podgorice smatra da je sasvim normalno ići automobilom na posao iako je radno mesto na petnaest minuta hodom ili deset biciklom. Šta je uopšte pristojnost, odmah sam zaguglovao. Elektronski informatički mudrac mi je dao engleski prevod decency / ˈdi s (ə) n si / kao stanje ili kvalitet odmerenosti, dobrog ukusa, prikladnosti ili pokoravanje prepoznatim standardima moralnog i razumnog ponašanja

Jednostavno japanski rečeno, pristojnost je jedna od elementarnih vrlina…

Izreke o pristojnosti:

Naš cilj nije samo okolina sa čistim vazduhom i vodom i lepim pogledom. Cilj je stvoriti okruženje pristojnosti, kvalitetan život i uzajamno poštovanje svih ljudskih bića i živih stvorova.
Ono što svetu treba je povratak ljupkosti i pristojnosti…
Moralni principi su lična stvar. Pristojnost je javna…
Bar je Sunce bilo dovoljno pristojno pa je pakleno udaljeno od nas…
„Postoje nepristojni ljudi sa kojima se treba obračunavati bez oklevanja i sažaljenja“ Anri ili neki Henri
„Niko nije toliko star da se ne nada još jednom pristojnom danu…“Seneka Mladji
Mislim da ipak postoji odredjeni nivo pristojnosti i časti….
Kada će pristojnost opet da bude prepoznata kao poželjna?
„Pristojnost je u osnovi svih zakona ali je i zakon koji se najstrože prati “ Frans de la Rošefuko
„Nema praktičnije politike od politike pristojnosti“ Teodor Ruzvelt
“ Ne precenjujte pristojnost ljudske rase“ Menken, američki novinar
„Okružio sam se sa pozitivnim, produktivnim ljudima dobre volje i pristojnima“
„Narcisoidni se ponašaju glupo kada su uhvaćeni u tome. Ne treba nikada da se osećate neprijatno kada treba da objasnite osnovne principe opšte pristojnosti odraslom“
„Zdravi razum nije tako čest“

I umri sa pristojnošću…

Radi da bi jeo. Jedi da bi živeo. Živi da bi vozio bicikl. Vozi bicikl do posla.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s