54. Šesnaesta i Sedamnaesta (nedelja) Devetnaeste (godine)… potrošismo april. Do Vaskrsa! Kako sačuvati NašuGospu od vatre i bicikl od kradje?

16.1. PonedeljakPetnaestiApril

Povremeno je kišilo, stepen prijatnosti 4/5 u trenutku odlaska na posao, povratak je bio bez kiše. Nešto vlažniji kolovozi… za bicikliranje su najlepše temperature od 18 do 20

U odlasku na posao uobičajena varijanta, ulicom (Bulevarem) Jola Piletića do kružnog toka kod Palade. Tu predjem preko parkinga iza Limenke MUPa gde ujutru nikad nema gužve, jedino je prelaz preko nešto šljake na trotoaru za oprez do ulice 13 jula gde nema semafora pa skrenem levo u Svetozara Markovića. Semafor sa Vasa Raičkovića je otvoren ali sam na Bulevaru Svetog Petra Cetinjskog naišao na crveno. Zato desno do ugla sa Moskovskom gde prelazim dijagonalno pa bici stazom pored zgrade „Vektra“ do prelaza preko Bulevara Revolucije kod „Televizije“. Sve u svemu do posla nešto preko 10 minuta… Kasnije piće u Džadi, dogovor sa prijateljima, opet malo do posla. Povratak kući Bulevarom Revolucije bici stazom do Američke ambasade, tu predjem na prelazu uz odgurkivanje (kao pešak) do parkinga iza Zavoda za urbanizam pa Ivana Milutinovića do raskrsnice sa Bulevarom Svetog Petra. Dalje idem sve pravo: ulicom Jovana Tomaševića pa Serdara Jola Piletića do kuće. Ukupno oko 7 i po kilometara, prosek 13 km/sat, sve zajedno oko pola sata…
Skromnih 15 km proseka uz stajanja na dva semafora koje ne mogu izbeći kada idem ulicom Svetozara Markovića do Bulevara Svetog Petra. Tu kada je otvoren semafor idem pravo, danas sam skrenuo desno ka Moskovskoj…

Uveče je održan prvi sastanak Upravnog odbora Biciklističkog Saveza Crne Gore

Upravni odbor BiciSaveza se sastao prvi put u ovaj ponedeljak. Srećno im bilo, a i nama sa njima:)
Malo tužno večeras!

Negde su kasnije su javili da je Crkva NašeGospe (Notr Dam) u Pariz u plamenu. Setio sam se njenog zvonara u verzijama Igoa i Diznija, uspinjanja strmim stepenicama do tog istog zvonika koji je sada negde goreo. I vekova koje je ta drvena konstrukcija pregurala do danas…

Kompanija Dizni je snimila crtani film o Kvazimodu i Esmeraldi koji je izmedju ostalih obeležio detinjstvo naše dece…

Gradnja katedrale je započela 1163.g. za vreme kralja Luja VII a završena gotovo 200 godina kasnije 1345.g.

Jedno od najupečatljivijih oznaka Pariza…
Interesantno je da su čuveni gargoili dodati tek kasnije u XIX veku. Služe za sprovodjenje kišnice sa krova a ime su dobili po „grgotanju“, zvuku koji se dobija kada voda curi…
Nadziru grad dok grgoću…
„Paklene“ kamene spodobe u „paklenim“ okolnostima kao da posmatraju napore ljudi da sačuvaju veličanstveni spomenik. Za koga navijaju?
Deo je bogate istorije jednog od najlepših gradova na svetu.
Napoleon je u ovoj crkvi krunisan za cara 1804.g. Zaslužan je za njenu obnovu početkom devetnaestog veka.

 Lon Čejni kao Kvazimodo a Patsi Ruh Miler kao Esmeralda u filmu snimljenom 1923. po romanu Viktora Igoa „Zvonar Bogorodične crkve“

Kvazimodo, Esmeralda i gargoili NašeDame u Diznijevom biseru….
Američki vojnici nakon oslobadjanja Pariza u Drugom Velikom Ratu
Uprkos napora 400 vatrogasaca toranj je nestao u plamenu ovog tužnog 15. aprila. Ipak će se za koju godinu čuvena crkva obnoviti naporima Francuza i čitavog sveta…
Čuveni „ružičasti“ vitraž koji su Francuzi jednom prilikom kada su Nemci osvajali Pariz , pretila je opasnost da ga odnesu, skrivali od okupatora. Ovom prilikom je bio ugrožen požarom

Nekada je bilo vreme kada se verovalo da je batina iz raja izašla. Kako smo, ako je tako, ovakvi ispali ?

16.2. Utorak, ŠesnaestiDanAprila

Počinju divni dani za odlazak biciklom na posao…
Nešto sporije ali stigne se…
Posle posla sam radi treninga a i želji da se dohvatim vazduha napravio krug oko Podgorice sa povratkom preko Spuža. Ništa ne oporavi čoveka kao malo pedealiranja uzbrdo, a uspon kod Daljma je uvek izazov.

Za sticanje fizičke kondicije i očuvanje zdravlja srca neophodno je nekoliko puta nedeljno naterati svoju pumpu na suboptimalna opterećenja. To zavisi od doba i utreniranosti i postepeno se razvija. U svakom slučaju prethodno je razumno konsultovati svog lekara, i nekoga u koga imate poverenje…

Kako Nacionalna Geografija piše o razvoju gradova i šta ih čeka u budućnosti (April 2019.)

1. Pitanje individualne slobode ili interesi zajednice? Uvod u Orvelovu „1984“.? 2. Da li su jače društvene veze unutar grupe, šta ko misli o nama ili je vrednija anonimnost? Stara jevrejska poslovica kaže: „Dabogda bio zdrav, bogat i nepoznat“

Može li društvena zajednica da ograniči korišćenje automobila u gradu i da uvede ostale vidove gradskog saobraćaja: javni prevoz, peške ili bicikl?

Dr Haus: „Greške su toliko ozbiljne koliko su ozbiljne njihove posledice“. Šta sa planetom posle nas? Ili posle nas POTOP?

16.3. SredaSedamnaestiApril

Susret u „Džadi“ sa Dejom i Branom koji su svratili nakon obilaska gradske okoline na MTB varijanti. Svaki vidi bicikliranja je čaroban…

Posle podne Listićem u Kuče…

Posle podne sam napravio bici uspon do Ubala i preko Dučića povratak kući. Još jedan malii prsten pri povratku u grad…
Ista vožnja prikazana drugim bici kompjuterskim softverom… PolarFlow

Četvrtak, OsamnaestiApril

Ne baš rekordni dolazak na posao ovog četvrtka. Posle sam izlazio na pauzu kod“Alhemičara“, vraćao se na konzilijum, obišao „Džadu“ posle posla. Svuda se biciklom stigne!
Skoro deset kilometar gradske prepodnevne vožnje. Oblačno i ugodno, svi poslovi uredno završeni…
Posle posla Klasični Bjelopavlićki Prsten uz obilazak KolibeOpuštenogBicikliste koja je u cvatu jorgovana …
Usput sam svratio do KućeOdBlata i zatekao rascvetani jorgovan gotovo dve nedelje nakon što je njegov gradski rodjak završio prolećnu igru…
„PlavaKiša“ bele boje nekoliko godina je štrajkovala u Bjelopavlićima, nije cvetala . Sada smo se izgleda pomirili….

Petak , DevetnaestiApril, novo sokoćalo u mom životu…

Dilema je Jabbuka ili Prozor. Ovoga puta biram računar koji može da podrži montažu videa, a da nije bezobrazno skup. Verujem da u životu ne treba robovati šminkeraju i stereotipovima. Zašto vam ovo pišem, zaboravio sam…

21. april 2019.g. nedelja

Loše je vreme bilo u subotu i nisam imao vremena za bicikl od drugih obaveza. U nedelju nakon povratka iz Budve odpedalah jedan krug do Spuža te malo na Goricu…

17.1. Ponedeljak, DvadesetDrugi, otvaram sedamnaestu nedelju ove godine…

U ponedeljak do posla, pa nazad do kuće gde sam uzeo auto tek da promenim letnje gume. Tako se Sklopko2 našao u gepeku Rava a svi zajedno do Tojotinog servisa gde su spavale letnje gume mog četvorotočkaša.
U 2 sata je „Novartis“ održao izuzetno atraktivnu prezentaciju nove grupe lekova za OnoČimeSeBavimCelogŽivota. Zadovoljsto je bilo čuti sva predavanja, posebno sresti Profesora Žozefa Gligorova, poznatog onkologa iz Pariza, koji je podelio sa nama iskustva o novim veoma efikasnim lekovima za metastatski rak dojke. Inače Žozef je veoma odmeren i moderan tip koji živi u NajlepšemGraduNaSvetu i planira nabavku električnog bicikla za odlazak na posao jer mu se klinika Tenon nalazi na uzbrdici. To je veoma interesantna opcija kada treba u odelcetu stići na posao a da se čovek ne oznoji. Lično nisam za sada fan lakšeg pedalanja ali o ovome treba razmisliti, godine nas stižu a i tudja iskustva u onkologiji i životu treba uvažavati….
Prošle godine smo se 27. maja Žozef i ja našli u Herceg Novom i napravili jutarnji djir biciklima koji se završio u mom omiljenom hotelu/kafiću „Stanica_za_loše_putnike“ gde smo sa ljubaznim domaćinom Željkom popili kafu…
Naravno, u Stanici ima bici poruka kao ona Ajnštajnova…
Ajnštajn: „Život je kao vožnja bicikla. Da bi održao ravnotežu moraš ići napred“

17.2. UtorakDvadesetTreći: oblačno, bez kiše, idealno za vožnju, prijatnost 5/5!

Od kuće do posla, potom do Džade pa u servis Tojote po Rava sa letnjim gumama, naravno sklopivim biciklom koji se tako vratio kući…

Još uvek samo nekoliko bicikala na vezu ispred KC
Posle u SalonuTojote preuzeh auto u letnjim cipelicama… Sklopko u gepek, ali mi je realno lakše da do servisa automobila idem sklopivim biciklom, posle ga samo stavim u gepek. Nema potrebe da cimam prijatelje, zovem taksi i slično
Bicikli pokazuju kako je organizovano iskorišćavanje prostora u zajednici kao prisustvo ljuskara (morskih životinjica) u čistoj vodi mora zaliva! Tumačim ovaj citat tako da što je više bicikala u gradu u upotrebi sredina za život je zdravija. Ne pominjimo koliko je to opšteprihvaćeno jer ljudi u zajednici različito percipiraju svoje primarne interese. Motivacija je različita u ljudskoj populaciji. O tome govori poznati američki psiholog Maslow:

Zašto svi ljudi nemaju iste potrebe, ne sagledavaju život na isti način i ne traže ista rešenja? Nekada sam čuo izreku od meni drage osobe:“Svaki majmun ima svoje veselje“. Zašto Holandjani i Danci odbacuju automobile, ograničavaju njihovu upotrebu i uvode bicikle kao značajan vid gradskog saobraćaja a kada to pomenete nekom u Crnoj Gori gledaju kroz vas ne uvažavajući ozbiljne argumente pobornika zaštite životne sredine? Zašto se kod nas uporno uvoze islužena kola koja zagadjuju okolinu, svi jure u kolone i samo kunu one druge u saobraćaju jer svako nekome smeta? Zašto je u Kliničkom Centru glavno statusno pitanje imate li svoje sopstveno parking mesto i da neko slučajno nije parkirao na njemu. „Zagradiću ga da ne može da izadje ako se to usudi“! Jednostavno, ulice Podgorice i drugih savremenih gradova nemaju dovoljno prostora da prime sve koji moraju da svaki posao obave kolima. Dim tamni iz auspuha svuda ali nikome to ne smeta! Pitanje ličnog prestiža je imati što veći i jači automobil, bolju marku (skuplji: BMW ili Audi, a sad otkrivaju i RangeRover) i možda noviji. Odgovor na to je dao Abraham Maslou, američki psiholog, postavljajući teoriju hijerarhije ljudskih potreba. Podelio je ljudsku motivaciju kao pokretača ljudske delatnosti na 5 nivoa, tako se odredjuje šta je nekome bitno i zašta se ko zalaže! Prvi je nivo zadovoljenje bazičnih fizioloških potreba , drugi nivo je potreba za sigurnosti (bezbednost, posao, osiguranje egzistencije). Treći nivo su društvene potrebe za pripadnosti grupama, ljubav, svoje mesto kao socijalnog bića. Četvrti nivo je potreba za uvažavanjem, da vas drugi poštuju, ugled za koji se borimo raznim načinima i koji se veoma različito percipira. Tek je na petom novou POTREBA ZA USAVRŠAVANJEM, kreativnošću, shvatanje sveta i života, prihvatanje istina, želja da čovek napreduje a društvo se usavršava i poboljšava. To je prikazano kao PIRAMIDA LJUDSKIH POTREBA i izgleda otprilike ovako…

Nešto o životu Abrahama Masloua
Quotes on Living in Now by Abraham Maslow

Oprostite ako se bit svakog citata ponavlja ili piramida liči na drugu ali kreativnost je i na različite načine istaknuti iste ili slične stvari…

15 osobina Samo- Ostvarenih ljudi… da li oni voze bicikle zato što moraju ili što hoće?
Jedna od verzija piramide ljudskih potreba. Da li oni sa drugog nivoa kada kupe StariDizelAuto žele nešto drugo sem parking mesta?

Sreda 240419

Brzo do posla i skoro istim putem nazad…
Posle podne sa džadajama do Virpazara, neki je čudan vetar duvao ali skoro smo za sat stigli do čarobnog mesta na obali Skadarskog jezera, samo se malo okrepili i nazad malo sporije ali ipak veoma brzo. Bila je jaka ekipa na drumu…

Četvrtak 25. april, dve vožnje, vreme prijatno mada se spremaju kiše…

Kuća- poso i nazad
Poslepodnevno svraćanje do KućeOdBlata, usput sretoh Juricu pa smo se zajedno vratili preko Pričelja…
Lastavice obnovile gnezdo, milo mi je njih videti već četvrtu- petu godinu….
Posadjene kadifice i nana na spirali…

Petak DvadesetŠesti, toplo i sunčano, da li je leto poranilo? VelikiPetak dan kada su Ga razapeli, priroda počinje da se budi i buja a dobre domaćice farbaju jaja….

Nedelja, 28. april, Vaskrs…

Ujutro sam pošao do pekare kod Palade da kupim hleb

Nekada Vaskrs (najboljeg su razapeli) danas „Igre prestola“… surovo i realno. Da li dobri uspevaju u životu? Edard ili Tirion, kako ko voli…

Predveče sa dvojicom mladjih kolega Bojanom i Igorom krenusmo lagano, ispade da sam otkrio Krug oko Glavica u Bjelopavlićima, Martinići….

Krenuli smo u nedelju uskršnju na vožnju put Danilovog grada. Boki nas je poveo posle Spuža na krug oko Podglavica, moram da priznam da tamo nikada nisam bio. Uvek fasciniran Bjelopavlićima! Kako ih više ne koristimo za odmor i bicikliranje?
Bojan i Igor napreduju a krava ih blago gleda. Valjda je nisu uznemirili?
Selfi sa ekipom…
Boki i Igor a bicikli bačeni kraj puta…
Jedna od Glavica Bjelopavlića je verovatno bila ostrvo nekadašnjeg mora
Iz ŠefovogUgla… Čitavog života me prate Milačići, prvo Obren a sada Bojan. Sva sreća, voli bicikle…
Poziranje sa Zverkom, namenjenoj lošijim putevima i daljim turama. Ponekad izvučem ovaj Kenondejl radi švrćkanja. Listić moram malo da sačuvam…
Bicikl kao vremeplov, dovodi me do prodavnice iz drugog vremena…

Pitala me je Mina kako sačuvati bicikl od kradje? Kaže da objavim kao poseban post ali mislim da je sve to isto. Ko je izdržao do sada hvala na pažnji, ko je nešto preskočio neka, nije ovo obavezna lektira…

Inače su meni pre desetak godina ukrali bicikl ispred Kliničkog. Vezao sam ga za banderu na parkingu tankim jeftinim lancem na šifru i Minin Cross koji sam joj kupio za rodjendan i koristio za posao je otišao sa lopovima… Već sam u 28. nastavku bloga (od 1. februara, tada sam pisao dan za danom) pomenuo kradju bicikala. Znači bicikli se oduvek i svuda kradu. Što se više voze, više se kradu. Pre dvanaest godina sam u Beču bio na AKH (najveća klinika) i imali smo pratnju od strane ljubaznih organizatora, mladu devojku koju sam prethodnog dana pitao da li je Beč bezbedan grad za šetnju. Volim da bazam peške do kasno uveče pa mi se dopao njen odgovor: „Ne brinite, Gospodine, Beč je najbezbedniji grad na svetu“… Sutradan smo išli u obilazak Frojdove kuće i Medicinskog muzeja, mi smo išli autobusom a ona biciklom ( kao sve prave Bečlike). Elem, stigosmo do cilja, ona vezuje svoj stari bajs sa dva teška lanca. Pitam je zar mi nije juče rekla da je Beč najbezbedniji grad na svetu? „Jeste, Gospodine, za ljude ali ne za bicikle!“ Znači, sami ste obavezni da dobro obezbedite svoj bicikl. Ovde ću vam izneti neke principe i opcije koje su na raspolaganju. Znači zaboravite mali lanac sa šifrom ili znajte da previše reskirate da vam ukradu bicikl. Mada i to može da bude uzbudljivo: iščekivanje da li ćete zateći svog dvotočkaša kada se vratite po njega.

Koji su principi važni kod vezivanja bicikla

  1. Da li je vaš bicikl privlačan lopovima? Možda treba voziti bicikl koji izgleda neugledan, pogotovu u Podgorici gde sjajne nove stvari privlače pažnju! Vaš bicikl treba da je malo manje privlačan a nešto bolje osiguran od susednoga pa da ostane da vas čeka da se vratite iz trgovine ili sa posla….
  2. Treba da znate da je skoro nemoguće odbraniti se od veštih kradljivaca i apsolutno sigurno sprečiti moguću kradju ako vam se dobro opremljen i iskusan lopov namerio na ljubimca. Razumno je svoj bicikl držati u stanu (ako je i on bezbedan?), ili na nekom dobro zabravljenom mestu (podrum, garaža ili slično, ako to postoji?)
  3. Ostavljati ga noću u mračnom dvorištu ili slabo osvetljenoj ulici nije razumaan potez. Čak i terasa na prvom spratu može biti privlačna lokacija za drskog kradljivca.
  4. Pre svega, nikad ne ostavljajte bicikl ne zaključan, ni minut bez katanca, najbolje da vam je na oku i ako sedite u kafiću („Ljudsko poštenje je besmisleno testirati“). Bolje da računate da su sve oko vas kradljivci bicikla, jeste malo paranoidno ali…)
  5. Ako ostavljate bicikl gde ih ima više vezanih, najbolje je svoj staviti u sredinu, najteže je lopovu da mu pristupi. Obično biraju one sa kraja…
  6. Lanac, pa i U bravu – kuku -katanac (kako da zovemo taj tip osiguranja?) treba postaviti što je moguće višlje da se ne bi lopov makazama za železo oslanjao na podlogu…
Za ostavljanje bicikla van kuće treba birati mesto gde ima ljudi, najbolje gde je gužva. Mogućnost da ga neko upita šta radi lopovu nije zanemarljiva…
Bicikl treba ostavljati u sredini vezanih bicikala
Šeldon Braunova primenjena tehnika U ili D kuke sa sajlom kojom se hvata ram bicikla, zadnji točak i vertikalni čvrsti držač (dobro pričvršćen , najbolje tipa klamerice). Sajla vezuje i prednji točak,
Šeldon Braun, jedan od najpriznatijih svetskih stručnjaka za bicikliranje i majstorisanje oko bicikala (znači moj aktuelni idol!) kaže da neprivlačni bicikli NE PRIVLAČE LOPOVE (previše, ako je to uteha) pa ima smisla voziti pohabane, neugledne bicikle. Ipak treba ih dobro osigurati…
Prostor unutar hvata U kuke treba ispuniti što više (recimo pedalom) da lopov ne može da ubaci polugu koja lomi katanac ili kida lanac
Može se kombinovati lanac napred i U kuka
Treba vezati dva lanca ili dve kuke. Lopovu treba napraviti problem, pogotovu kada će da izgubi vreme, a mesto je prometno…
Nakada sa U kukom ide i sajla koja na krajevima ima dve omče pa treba time vezati i prednji točak za držač
Ako vas ne mrzi može se skinuti prednji točsk i vezati ga oko rama i vertikalne cevi držača
Takozvani Šefild stub. Kod nas se obično zovu „klamericama“. Stručnjaci za sigurnost bicikala ne preporučuju vezivanje za gornju (horizontalnu) cev bicikla
Sistem savijenih pločica kada se rasklopi i razvuče daje čvrstu zaštitu sa dobrom bravom. Abusov Bordo…
Različite varijante U kuke sa sajlom
Bolje je staviti lanac ili U kuku visoko od podloge…

ABUS je nemačka kompanija posvećena sigurnosti bicikala. I biciklista, proizvode i kacige…

Varijante visoke sigurnosti Abus pravi i sa zvučnim alarmom…

Koji tipovi lanaca i katanaca postoje na našem tržištu?

U ili D katanac ili sigurnosna kuka…
  1. Postoje jeftini, loši lanci koji privlače lopove i olakšavaju im posao. Treba ih koristriti samo ako nemate šta drugo i privremeno…
  2. Na tržištu ima proverenih firmi, i kod nas je prisutna poznata nemačka kompanija ABUS koja pravi i prodaje bici opremu (kacige i slično) i lance za osiguranje
Dobar ABUSov lanac, malo teži ali je ok. Košta oko 80 eura kod nas…
Ne baš uverljiva sajla sa
I lanci donje srednje klase verovatno zadaju problem lopovu (nivo 15 eura)
Deo palete Abusovih proizvida lanaca i sajli…
Nije lako sa kradljivcima bicikala!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s