53. Četrnaesta i Petnaesta nedelja 2K19. Malo bicikliram pa nešto ipak mislim: Humor je način na koji sagledavamo stvari , malo se udaljimo i smejemo se, najbolje, sami sebi:)

14.1.1.BiciVožnja: Ponedeljak, PrviAprilili- li…. do posla i nazad:)

Ponedeljak, divan dan za vožnju, 5/5…
Vožnja je bila jednostavna (gotovo da nema smisla posebno da je opisujem): „mršava devojka uskog struka koja sedi na mostu Milenijum“! Sada mi je jasno da se takva ruta dobije kada se uobičajenim putem krećem ka poslu ulicom Pariske komune a vraćam Serdara Jola. U povratku skrenem levo ka Sedme omladinske brigade i dodjem kući….
Sa Katom do posla skoro dvanaest, nismo žurili…

Kao što rekoh treba danas paziti, ljudi su skloni šalama, posle se to prepričava kako su vas nasamarili. Ipak, nema niko prava da se ljuti. Mislim da je to razumna spoljna politika inače…

O PrvoaprilskimŠalama

Smeh je sredstvo povezivanja unutar grupe…

Neki primeri „uspelih“ prvoaprilskih:

Prenosim sa ovog sajta najbolje prvoaprilske šale… Da vidimo o čemu se radi…

14.2.1.Utorak , kratka vožnja, dežuran sam!

Samo do posla, uobičajenim putem. Nekoliko bicikala parkirano ispred Kliničkog!

Kada će ovaj parking da bude prepun da možemo da tražimo postavljanje novih držača?

Stvarno, šta je to smeh a šta je smešno? Otkuda humor? Gde je mesto duhovitosti, šala i komedija raznih u našim životima?

Smeh i humor? Prvo, to nije isto, to su dve različite stvari…Nekad se smejete i nečemu što nije duhovito, recimo vaš šef se smeje ili svi u društvu: ne kačiš šta je tu smešno „ali da se ne izdvajam“! Nekad shvatate da je baš duhovito, kao Beninijev „Život je lep“ ali vam stoji knedla u grlu, ne znate da li vam se plače! Ipak, smeh je fiziološki odgovor na humor. Sastoji se načelno od dve stvari: set pokreta, gestova i stvaranje zvuka. Kada se smejemo mozak nas navodi da se obe aktivnosti istovremeno sprovode. Kada se smejemo „od srca“ promene zahvataju i brojne delove tela čak i mišiće ruku, nogu i trupa. Pod odredjenim okolnostima naše telo obavlja ono što Enciklopedija Britanika opisuje kao „ritmična proizvodnja zvuka pri izdisajnoj i udisajnoj fazi disanja“ što je dobro poznata pojava: SMEH!

Nauka koja se bavi proučavanjem nastanka smeha i njegovim delovanjem (blagotvornim) na zdravlje ljudi se zove GELOTOLOGIJA!

Gelotologija je nauka koja proučava efekte smeha na ljudsko telo, mentalne i emocionalne benefite!

Fiziologija smeha, kako nastaje smeh?

Petnaest mišića lica se stežu i dolazi do stimulacije velikog zigomatičnog mišića (glavni podizač gornje usne) pa usne idu ka gore, razvlače se u osmeh. Funkcija disanja je poremećena poluzatvaranjem grkljana pa vazduh ulazi u pluća nepravilno, dovodeći do dahtanja. U ekstremnim situacijama (kada se zacenimo od smeha, grohotom se smejemo) suzni kanalići se aktiviraju (od tuda „smeh do suza“). Dok se usta otvoraju i zatvaraju, borba za preuzimanje kiseonika se nastavlja lice često postaje vlažno i crveno (ili ljubičasto). Zvuk koji prati ovo bizarno ponašanje varira od umirujućeg kikotanja do bučnog grohota. Neurobiolog koji proučava ponašanje i pionir u istraživanju smeha Robert Provajn se šali da stalno susreće jedan isti stalni problem u istraživanju smeha koji se javlja u situacijama posmatranja, naročito u laboratorijskim uslovima. Nije ga lako izazvati, obično je smeh spontana reakcija na NEŠTO! Jedno od njegovih istraživanja studije zvuka fokusirano je na na zvučne karakteristike, pa smeh može biti:

  • Varijanta „ha- ha- ha“ ili „ho-ho-ho“ smeha. Otkrio je da ljudski smeh sastoji od varijacija osnovnih oblika koji se sastoje od proizvodjenja u disajnom putu odredjenih prekida strujanja vazduha te se kroz glasne žice dobija zvuk kratkih, vokalima sličnih tonova koji se ponavljaju svakih 210 mili sekundi.

Provajn je takodje pretpostavio da ljudi imaju „detektor“ koji odgovara smehom pojačavajući pozitivnu povratnu spregu u mozgu čime se stvara još smeha i zašto je smeh zarazan.

Istraživač smeha Piter Derks opisuje smeh kao „zaista brz, automatizovan oblik ponašanja: Koliko brzo mozak prepozna nepodudarnost koja leži u osnovi velike većine smešnoga i daje mu apstraktan smisao koji odredjuje da li reagujemo smehom“

Koji su delovi mozga angažovani u nastanku smeha (malo anatomije, ali nije loše znati kako ta složena zajednica milijardi ćelija koje zovemo čovekom radi)… ako uopšte radi? Nasmejali ste se, znači radi!

Kada pažljivo analiziramo regije mozga koje su uključene u akt smejanja izgleda da je limbički sistem najviše angažovan. To je deo mozga koji se obično označava kao MEDJUMOZAK, obuhvata deo kore velikog mozga i pridruženih amigdaloidnih (bademastih) jedara, hipotalamus, jedra hipokampusa, prednja jedra talamusa, delovi bazalnih ganglija. Povezani su pa su emocionalne reakcije produžene, ne nagle, traju duže od podražaja. Hipotalamus na primer kontroliše emotivna i instiktivna ponašanja kao što su bes. ljutnja i strah. Načelno limbički sistem je važan kontroliše ponašanje koja su od suštinskog značaja za život sisara (nalaženje hrane, samo zaštita). Kod evoluciono nižih životinja kakvi su na primer aligatori limbički sistem je u vezi sa čulom mirisa i igra važnu ulogu u odbrani teritorije, lovu i proždiranju plena. Kod ljudi je više u vezi sa motivacionim funkcionisanjima i emocionalnim rekcijama.

Veze bademastih tela hipokampusa i talamusa imaju ulogu u kontroli aktivnosti kakva su prijateljstva, ljubav, osećanja i izražavanje raspoloženja. Sam hipotalamus , naročito njegov središni deo je identifikovan kao najznačajniji za nastanak glasnog, nekontrolisanog smeha.

14.3.1. Sreda, nazad kući, malo smo radili na prostoriji BiciSavezaCG

Posle dežurstva sam krenuo da ispitam ponudu kancelarijskih printera i skenera za potrebu opremanja prostorija tada još ne registrovanog Biciklističkog Saveza Crne Gore (ulica Gavra Vukovića) pa sam svratio do Kapital Centra, preko puta Delte je prodavnica „Bla- bla“ gde sam na kraju uzeo jednu Kjocera mašinu koja me je nekoliko sledećih dana sekirala jer je trebalo povezati je na mrežu i povezati sa kompjuterom. Usput smo u Kernelu odštampali i u blizini uramili nekoliko bici postera koje vidite na zidovima.

Opremali smo prostorije za BiciSavezCrneGore…

Pink me nešto prati… Djiro i Pantani
Ovde smo kasnije dodali još koji poster i kartu Crne Gore…
Najveća bici trka na svetu: Oko Francuske!
Novi Kyocera skener/printer me je mučio sa skeniranjem više strana u PDFu…
Sreda 030419
Zašto se smejemo?

Smeh kao sredstvo komunikacije medju ljudima…

Filozof Džon Moril veruje da je prvi smeh u ljudi počeo kao gest kojim se u komunikaciji širi opuštanje nakon prolaska opasnosti. Kako opuštanje koje nastaje nakon napada smeha inhibira biološki odgovor „bori se ili beži “ smeh ukazuje na poverenje u one koji okružuju čoveka u tom trenutku.

Kako bi mi rekli: „Ko hoće nadje način da dodje do cilja“ ili „Nema neosvojivih tvrdjava, samo loših napadača“

Mnogi istraživači veruju da je svrha smeha u vezi pravljena i pojačavanja ljudskih veza. Smeh nastaje kada su ljudi sigurni i imaju poverenja jedni u druge , kada se osećaju opušteno i slobodno. „Što je više smeha jače su pozitivne veze unutar grupe“ kaže antropolog kulture Mahadev Apt. Ova povratna sprega veza medju ljudima- smeh- još jača veza “ kombinuje se sa čestom željom da se pojedinac ne isključuje iz grupe, verovatno je razlog zašto je smeh često „zarazan“…

Studije takodje naglašavaju da dominantni pojedinci, šef, poglavica plemena, porodični starešina koristi humor češće nego njegovi potčinjeni. Ako često pomislite da se da se svi u kancelariji smeju na šefove šale, verovatno ste u pravu.

U ovim slučajevima , Moril kaže, kontrola smeha grupe postaje način vežbanja moći kontrole emocionalne klime unutar grupe.

Tako smeh, kao i drugi oblici ljudskog ponašanja utiče na ponašanje drugih , kaže Provajn. Na primer u uznemirujućim ili pretećim situacijama smeh može da služi kao gest pomirljivosti ili kao način da se smanji nečija ljutnja. Ako se osoba koja predstavlja pretnju pridruži smehu , rizik sukoba se smanjuje.

Provajn je medju malobrojnim istraživačima koji su studirali smeh kao što oni koji proučavaju ponašanje životinja ispituju lavež pasa ili ptičiji cvrkut. Veruje da je smeh, baš kao i pesma ptica oblik društvene signalizacije. Druge studije su takodje potvrdile da će se ljudi 30 puta češće smejati u društvu nego ako su sami (i bez pseudo – socijalnih stimulusa kakvo predstavlja televizija). Čak je i gas smejanja azotni oksidul slabije delotvoran ako se konzumira bez ljudskog društva, smatra nemački psiholog Vilibald Ruč.

Strip „Alan Ford“ predstavlja za moju generaciju sredstvo povezivanja, ta crnohumorna asocijacija na „SrećneOsamdeseteProšlogVeka“… Skoro kao kada čujete „Crno- Bijeli Svijet“ Prljavaca…

Tako Rihter humor definiše kao „melanholiju jednog superiornog duha koji dolazi do toga da se zabavlja čak onim što ga rastužuje”

La vita e bella, „Život je lep“ dirljiva tragikomična priča gde je humor način da se takvim pogledom na svet prevazidju tragične okolnosti…

Glavnu ulogu u filmu igra Roberto Benjini, glumi duhovitog Jevreja Gvida koji se 1939. preselio u grad Areco gdje se zaposlio kao kelner i zaljubio u lepu učiteljicu Doru. Upoznaju se na vrlo čudan način, kada Dora primećuje Gvida koji je isprobao svaki trik kako bi osvojio njezino srce. Ona na kraju pristane da se uda za njega iako je bila verena. Dobijaju sina , vreme prolazi i izbija VelikiRat, a oni kao jevrejska porodica budu prebačeni u koncentracioni logor gde Gvido i Dora nisu bili skupa. Uprkos užasnoj situaciji koju je tamo doživljavao u želji da zaštiti sina, Gvido sve prikazuje kao zabavu. Imao je snage sinu govoriti kako je sve ovo igra i kako će pobednik dobiti tenk kada osvoji 1.000 bodova. Saveznički tenk je u logor ušao prekasno pa je Gvido već bio ubijen, no spašeni su njegov sin i supruga Dora.
3 osvojena Oskara (najbolji glavni glumac, strani film, muzika) i 4 nominacije (najbolji film, režija, scenarij, montaža).
Osvojena BAFTA (najbolji glavni glumac) i 2 nominacije (najbolji strani flm, scenarij)
Nominacija za Zlatnu palmu u Kanu…( Velika nagrada žirija)

Čini se da je uspostavljanje emocionalne distance ključna stvar u humoru kao pogledu na svet… Kako drugačije opisati herojski pokušaj Beninija da se nešto kao užasi rata, stradanja nevinih i postojanja logora za decu prikažu kao igra…

Zanimljivosti u vezi ovog filma:
Nikoleta Braši je Beninjijeva stvarna supruga, koja je igrala zajedno s njim u puno filmova.
Broj na Beninjijevoj zatvoreničkoj uniformi je isti koji je nosio i Čarli Čaplin  u filmu „Veliki diktator“ koji je imao uticaja na autora filma.
Benigni je izjavio da naslov filma potječe od citata Lava Trockogg, koji ga je napisao prije svog ubistva.
Beninji je tek drugi glumac u istoriji koji je osvojio Oscara za film kojeg je sam režirao. Prvi je bio orens Olivije  za Hamleta iz 1948. Benigni je ujedno tek drugi italijanski glumac koji je osvojio tu nagradu, nakon Sofije Loren.

Obraća se Dori stalno kao princezi. Nije imala šansu da mu odoli…

„Teorija opuštanja“ je izum koji koriste često oni koji snimaju akcione filmove i trilere. U trenutku najveće napetosti režiseri koriste opuštajući humor u pravom trenutku dozvoljavajući gledaocima da se za kratko opuste pa onda ponovo izazivaju uzbudjenje. Slično je i u realnom životu, neka priča ili aktivnost stvara napetost u nama te nam je potrebno opuštanje i smeh kao način čišćenja naših sistema napetosti i sagledavanje nepodudarnosti. Ovo je po dr Lizi Rozenberg situacija gde naročito crni humor pomaže prevazilaženje stresnih situacija. „Samo smišljanje šale i korišćenje humora nam daje mentalni odmor i povećava objektivnost u sitaucijama kada nas stres obuzima“

Zašto ne mogu da golicam samog sebe??

14.4.1. Četvrtak 040419, do „Okova“ i nazad sa Sklopkom iz gepeka…

Dosta posla sam obavio nakon odlaska sa posla. Pošao do „Okova“ na Starom Aerodromu kao i do prodavnice sijalica u ulici 8-8 ili Josipa Broza… Volim što Titograd još uvek pomalo živi, uzeli su mu grad ali ostavili ulicu. Ipak je to bio šmeker u belim odelima, plakali smo kada je umro…
Do posla relativno brzo. Sve oko 10 minuta je ok
Da ne zaboravim lanac za vezivanje bicikla neka ga stavim oko vrata….
Da se ne pitate šta je u velikoj crnoj kesi: stari kompjuter koji sam probao da reaktiviram…
Naravno nastavljamo o smehu…

Kažu da nema ništa praktičnije od dobre teorije? Tipologije teorija smeha…

  • Teorije nesklada ili inkongruencije. Proističu iz Aristotelovog stava da je smešna svaka pogreška ili nesklad koja ne izaziva bol. Šopenhauer smatra da u neskladu izmedju opažajnog i apstraktnog saznanja nalazi srž onoga što izaziva fiziološku reakciju smeha.
  • Teorije izneverenog očekivanja. Po Kantu je smeh posledica iznenadnog preobražaja napregnutog očekivanja u ništa. Ove prve dve teorije su bliske, teško ih je jasno razgraničiti
Aluzije na incestuozno ponašanje nekih grupa dovodi do interesantnih rodbinskih relacija koje izazivaju osmeh kada se sabere 2 i 2… Sagledani paradoks!
  • Teorije nadmoći ili superiornosti. Po Platonu i Aristotelu smeh je izraz nadmoći nad drugima. Hobs razradjuje superiornost iz evolucionističke perspektive, smeh je uvredljiv za onoga ko mu je izložen, posledica je najprimitivnije strane ljudske prirode. Onaj koji se smeje pokazuje zube i demonstrira instiktivni superiorni položaj u hijerarhiji superiornost/ inferiornost!
Nadmoćni osmeh Čoveka koji vodi NajvećuSiluNaSvetu govori naravno i o njemu i onome što realno predstavlja. Ima verovatno razloga da se oseća tako superioran a ovakav osmeh je slika toga…
  • Teorije o komičnoj katarzi. Žanet opisuje zadovoljstvo u smehu koje sublimira komični efekat u drugo zadovoljstvo, recimo estetski doživljaj koji izaziva divljenje: dobro odabranoj reči, gegu, ili crti karaktera. Postoji aspekt kolektivne katarze koja je rezultat šale i smeha koji deluje pročišćavajući u okviru grupe (katarzično savezništvo).
Grupa cura u opuštenoj atmosferi spa centra zrače veselošću, povezane smehom, pokazuju da su uspele u životu…
  • Vitalističke teorije ili teorije olakšanja. Slede tradicije Spensera i Frojda da smeh pomaže u olakšanju životne napetosti, popuštanju stega, telesnom oslobadjanju iz napregnutog stanja.
Hogar Strašni je usudjujem se reći genijalan strip (mog detinjstva takodje). Prva scena, navodi paradoks koji oduševljava: nema druge prilike da se napravi PRVI utisak! Izaziva osmeh (bar meni). Onda se pokazuje kohezija grupe koju smeh odražava. Ali Hogar sagledava trenutak da kada shvate da im ništa nije doneo, manje će ga voleti… Smeh odnosno emocionalna distanciranost koja to nosi pomaže da sagledamo i te druge strane ljudske prirode. I da se pomirimo sa tim…
  • Komunikološke teorije. Suprotno teorijama superiornosti ali u istom komunikacijskom kontekstu Hejvort smatra da je smeh prvobitno bio zvučni signal ostalim članovima grupe da se mogu opustiti jer su van opasnosti.
Džadaje trenutke neplanirane pauze zbog gumi defekta sa subotnje vožnje ka Rijeci Crnojevića (koji uporno prate jednog istaknutog člana porodice Orlović) koriste da bi se dobro zabavile i podelile pozitivne vibracije. Sve je to praćeno vrcavim duhovitim opaskama i glasnim smehom. Svaka grupa ima svoj način unutrašnjeg povezivanja i te obrasce sledi. Nekada nije lako ni razumeti o čemu se radi jer treba znati predistoriju i ranije definisane uloge. Bitno je da se niko ne ljuti i da se dobro družimo. Nova komunikacijska sredstva kao na primer Vajber grupa služe za stalnu nadogradnju zajedničkih doživljaja. Smeh predstavlja posebnu sponu medju ljudima a duhovitost se izuzetno ceni…
  • Etnološko- antropološke teorije. Smeh se ispituje kao jedan od elemenata starih religijskih rituala, narodnih običaja i verovanja. Smeh je „magijsko“ sredstvo kojim se nadvladava smrt , neka vrsta ritualno proizvedenog leka. Starci sa Sardinije koji su vodjeni na neku vrstu lapota su se veštački smejali jer se time obezbedjuje „bolji život“ na onome svetu.

14.5.1. Petak , PetiApril. Vraćam auto NŽNS na parking KC a šaki dapa li dapa li… Dolazi Komisija Ministarstva sporta da pogleda prostor Saveza!

Počinje kiša prethodne večeri, vraćam Golfa u KC a naravno Sklopko je u gepeku pa sam se tako vratio sa posla.
NŽNS je bila dežurna pa smo koristili jedan auto za transport dosta stvari za opremanje kancelarije… Moram da nabavim kargo bicikl!

Preživeli smo i to veoma uspešno dolazak Komisije Ministarstva sporta, tri fine mlade dame, veoma ozbiljne i posvećene koje su bile na kraju zadovoljne onim što smo pripremili. Skoro smo ih ubedili i da treba da biciklom idu na posao!

Tabla u hodniku ispred prostorija BiciSavezaCG

Kako se zaštititi od kiše jedno je od glavnih pitanja većine koji bi da idu biciklom po gradu ali…

Ovo je veoma delotvorna pelerina nabavljena u Dekatlonu (Pariz) za dane kada kiša pada a nije previše hladno za eskimsko odevanje. Obratite pažnju na tračice kojima se sa unutrašnje strane pričvršćuje cirada za korman kao i za pojas kojim se pričvršćuje zadnji deo pelerine da ne pada. Obično ga stavljam preko ranca koji inače skoro uvek nosim na ledjima ili u korpi na zadnjem pak tregeru…
Sebić sa pelerinom nakon dolaska kući posle posla…

Anri Bergson: O smehu, šta znači smeh, šta je u osnovi smešnog? Emocionalna distanciranost…

Anri Bergson (1859.- 1941) je francuski mislilac, dobitnik Nobelove nagrade za književnost. Njegov esej „O smehu“ predstavlja možda ključnu raspravu moderne percepcije smešnoga. Razjasnio je da se smanjenjem emocionalne angažovanosti dolazi u stanje kada se o mnogim stvarima, neprijatnim i uznemirujućim, čovek može suočiti bolje nego bilo kojim drugim zaštitnim sredstvom.

„Šta bi bilo zajedničko kod grimase komedijaša, igre reči, vodviljske zamene ili kakvog prizora izradjene komedije? Najveći mislioci, još od Aristotela, suočavali su se sa ovim malim problemom koji se opire svakom pokušaju, izmiče , beži, ponovo se pojavljuje, kao drski izazov filozofskoj spekulaciji…“ Bergson ovde iznosi prvo tri zapažanja koja su osnovna za sagledavanje gde komičnost treba tražiti

  1. Nema komičnog izvan onoga što je čisto LJUDSKO! Neki su čak definisali ljude kao „životinje koje umeju da se smeju“. Smejaćemo se životinji ali zato što nas ona asocira na nešto ljudsko, držanje čoveka ili ljudski izraz…
  2. NEOSETLJIVOST obično prati smeh! Smešno nas može uzburkati samo pod uslovom da padne na veoma mirnu i glatku površinu duše. Smeh nema većeg neprijatelja od OSEĆANJA! Odvajamo se za trenutak od realnosti i posmatramo život kao RAVNODUŠAN GLEDALAC: Drame se odmah pretvaraju u komedije. Dovoljno je da u salonu gde se pleše, zapušimo uši pa nam plesači postaju smešni.
  3. Da bi proizvelo učinak smešno zahteva momentalnu anesteziju srca, OBRAĆA SE INTELIGENCIJI. Ne može se uživati u smešnom ako ste odvojeni od drugih, smehu je potreban odjek. Smeh je uvek smeh jedne grupe: ako posmatrate za stolom kako se nekolicina smeju grohotom , pričaju njima smešne priče i vi biste se smejali da ste u tom društvu, ali kako ne učestvujete u zajedničkom dogadjaju nije vam do smeha. Nekog čoveka koga su na propovedi pitali zašto ne plače kada svi ostali liju suze odgovori:“Ja nisam iz ove parohije“! To se uvek još više odnosi na smeh, to je zajednički sporazum jedne grupe, zavere sa ostalim smejačima. Nekada su komični utisci neprevodivi sa jednog jezika na drugi jer se odnose na običaje i ideje jednog odredjenog društva koje uočava neki intelektualni kontrast koji proizvodi i MORA IMATI DRUŠTVENO ZNAČENJE. Smešno se radja kada svi ljudi okupljeni u grupi uprave pažnju na jednoga od njih, učutkavaju svoju osetljivost i daju maha jedino svojoj inteligenciji. Nisi shvatio vic a svi oko tebe umiru od smeha?
Nekada su, u vreme nemog filma, a kroz Šezdestet i Sedamdesete, bile izuzetno popularne burleske, koje su se sastojale od brojnih gegova koje izazivaju prizemni smeh. Kao oni idu, pa se sapletu, ili Ford T koji se usput raspada a svi se smeju. Verovatno niži oblici situacionog smeha, valjda se osećam superiorni nad nespretnima? Bitno je da se nama ne smeju….

Zašto se ljudi smeju nekome ko trči ulicom, spotakne se i padne? Ne bi bilo smešno da je on seo od svoje volje, recimo nešto mu je palo na pamet, neka čudna misao. Znači smeh izaziva ne nagla promena u držanju sama po sebi već ono što je nehotično u toj promeni, njegova nespretnost. Nekada nevaljali šaljivdžija eksperimentiše i pravi neočekivane zaplete, nešto što se prethodno nije pretpostavljalo.

Ovde već naslućujete da će se „nespretni“ Stanlio okrenuti udesno i daskom udariti „uvek nadrndanog“ Olija

Nekada je sama rasejanost dovoljna da izazove utisak smešnoga, to je česta tema nekada popularnih vodvilja: čovek upada u bunar jer se zagledao u zvezde. Tako postoje likovi koji su svojom tipičnošću razlog za izazivanje smeha u posmatrača. Nekada je prepoznavanje odredjenog POROKA razlog zašto je nešto smešno, postaje komičan.

Baja Patak, tipična tvrdica, kupa se u bazenu sa lovom a štedi svaki cent. Kako ga ne ismejavati?

Likovi u komedijama imaju opšta imena: Tvrdica, Kockar, Ljubomorko (u tragediji ima svoje ime i svoju priču, na primer Otelo). Obično je nešto smešno ako sam objekat toga nije svesan. Komičnost je BESVESNA. Odsustvo potrebne gipkosti tela i duha koja pomaže da se snadjemo u životu izaziva smeh.

U tom smislu smeh „kažnjava neadekvatno ponašanje“, to je neka vrsta društvene osude koja ide za ciljem društvenog prepoznavanja i kažnjavanja mana i poroka. Odatle značaj smeha kao društvenog korektora i načina da ljudi budu bolji. Ako pokažu jednom ili više puta te svoje osobine, ne prilagode se društvenim normama biće kažnjeni, ismejani. Zato smeh sprečava ekscentričnost, ide besvesno čak i nemoralno, ka korisnim ciljem opšteg usavršavanja.

Ovde se komično izvodi iz sličnosti jednog od nekad najpopularnijih fudbalera i gizdavog konja

Analizirajmo, kaže Bergson, KOMIČNE FIZIONOMIJE: Kakva je razlika izmedju ružnog i smešnog izraza lica? Pojačajmo dakle ružnoću, doterajmo je do nagrde i dobijamo smešno. To je karikatura, čest oblik prikazivanja društvene nepodobnosti, izdvajanja i delimične osude. Ima neko veliki nos ili klempave uši i počinju da mu se smeju deca u školi. Karikaturista tim ukazivanjem na odstupanje od ideala i insistiranje na preterivanju pogadja dalji razvoj crta liza ka nečemu što postaje smešno. To bi bila KOMIKA OBLIKA.

Postoji i KOMIKA GESTA I POKRETA kojima se ukazuje na odstupanje odredjenih ponašanja, pokreta ljudskog tela kojima se podseća na prostu mehaniku. To je razlog zašto nam je smešno kada vidimo kao neko vešto IMITIRA drugoga, naročito ako je to poznata ličnost. Imitatori, koji uspeju u PODRAŽAVANJU GESTOVA, su uvek visoko cenjeni u društvu, predmet opšte pažnje! Dva slična lica od kojih nijedno posebno ne tera na smeh kada su zajedno smešna su zbog sličnosti.

Tako i gestovi i način gestikulacije, prepoznat od imitatora i izložen oku posmatrača biva nagradjen smehom u grupi koja svedoči . Odatle je čovek koji je prerušen smešan sam po sebi i raskrinkavanje njegove prerušenosti ima čara. Raskrinkavanje falsifikovanja života je često istinski komično, smešno. Odatle će i raskrinkavanje društvene maskarade koja razobličava jednoličnu izveštačenu pojavu na površini živog društva izzivati smeh. Automatizam pokreta koji se uočava i izlaže osudi biva smešan. Setimo se Čaplina u „Modernim vremenima“ ili u „Velikom diktatoru“ gde imitira Hitlera.

Taj kontrast izmedju moralne ličnosti, nekog aspekta unutrašnjeg života sa jedne strane i prepoznavanje gluposti ili mehanike tela dovodi do komičnog osećaja u posmatraču i slušaocu. Nemački filozof citira smešan kontekst nadgrobnog govora: „Bio je čestit i debeljuškast“. Ili promena stava i položaja tela, briga za telo ukida tragičnost ili uzvišenost situacije, dolazi do prodora komičnosti. Napoleon koji je bio nekad dobar psiholog primetio je da samim tim što sednemo prelazimo iz tragedije u komediju.

Ovde se pretpostavljena dominantnost lepe žene proglašava njenom navalentnošću i kvalifikuje kao dosada koju izaziva (smor). Igra reči „sa mora“ i „smor“ doprinosi komičnom efektu. Ne naročito uspelo ali igra na niže nivoe izazivanja smeha (komičnog). Ne doseže nivo humora, jer je negativna….

Umberto Eko, slobodoumni mislilac: da li je to cinizam kada kaže da su ljudi glupi?

Opet jedna intersantna misao o smehu kao oružju protiv straha. Setimo se ideje da sve ljudkse mane izviru iz lenjosti i kukavičluka (straha). Onoga trenutka kada se suočimo i nadvladamo strah postajemo bolji… Da ne komentarišem postojanje (ideje) Djavola i Boga, to je posebno polje ljudske borbe, zar ne?
Duh ili duhovitost?

S druge strane, posebnost komičnog i univerzalnost tragičnog počivaju na bitno drugačijim postavkama njihovog odnosa prema pravilu. Univerzalnost tragičnog počiva na tome da ono uvek objašnjava zašto tragični čin mora da izazove strah i sažaljenje, što je posledica karakteristike da tragično jednostavno opravdava prekršaj, istovremeno ne eliminišući pravilo. „Drugim rečima, svako tragično delo je istovremeno i lekcija iz kulturne antropologije, budući da nam dozvoljava da se poistovetimo i sa pravilom koje možda ne osećamo kao svoje” (Umberto Eko 1984: 47). Nasuprot tragičnom, univerzalnost komičnog posledica je njegove osobine da uvek predvidja pravilo kao nešto što je unapred dato i zadato, istovremeno se ne trudeći da ga potvrdi. „Koje kontekste komično krši bez obaveze da ih potvrdi? To su, pre svega, opšti konteksti ili pragmatična pravila simboličkog uzajamnog delovanja, koja društveno telo mora prihvatiti kao već data. Torta bačena u lice je smešna, jer se pretpostavlja da se torte na proslavama jedu, a ne bacaju u lice drugima” (Eko1984: 48). Otuda, zaključuje Eko, ne čudi što se karnevali, ti sajmovi narodskog, oslobadjajućeg, razarajućeg i oskrnavljujućeg dejstva, po pravilu, odigravaju jednom godišnje budući da je potrebna čitava „godina dana ritualnog prihvatanja da bi se uživalo u narušavanju obrednih pravila (semel in anno)” (Eko 1984: 49).

Veoma bitna tačka o univerzalnosti percepcije tragičnog i posebnosti „svake“ komike: ona zavisi od situacije, trenutka, našeg raspoloženja. Nekada na istu stvar reagujemo suzama (kada dozvolimo emocijama da nas preplave) ili smehom (kada se uzdignemo u emocionalni nulta položaj pa gledamo na to „odozgo“). Kao ona priča o duši koja se odvaja od tela? Duh, duša, duhovitost, to li je to?

Policajci obično u tipologiji komike podležu stereotipu „ne previše pametnih“. Ovde se uključuje i opšte izraženo uverenje u izdržljivost klasičnog ruskog terenca, pa dobija nivo na kome se reaguje smehom….

I upravo u ovim karakteristikama – da je, s jedne strane, zadovoljstvo kako u komičnom tako i u tragičnom izvor estetskog zadovoljstva i, s druge strane, da je univerzalnost ovih kategorija zasnovana na različitom vrednovanju narušavanja pretpostavljenih pravila – treba tražiti njihov odnos (bliskosti i udaljenosti) sa kategorijom humora.

Dakle, dok je komično zapažanje ili percepcija suprotnosti u kojem se, doduše, može javiti komično zadovoljstvo – superiornost i smeh kao posledica moje odvojenosti u odnosu prema oronuloj starici koja se šminka kao devojka – humor, pak, postaje osećanje te suprotnosti . Predstavlja početak refleksije o tome zašto starica tako postupa, pa time i početak identifikacije sa njom, pri čemu se može desiti da patim zbog njene drame: moj smeh prelazi u osmeh, zadovoljstvo superiornosti se transformiše, sublimira u pozitivan sud koji se sastoji u posmatračkom, kontemplativnom zadovoljstvu.

Jedna od najvećih pevačica današnjice Selin Dion u varijanti koja izaziva različita osećanja ili bezosećanja?

14.6.1. Subotnje opuštanje na obalama Skadarskog. Postoji „skoro savršeno mesto na svetu“. Pogled sa krivine kod hotela „Gazivoda“ na Rijeku…. Malo o JednomUčitelju, zapravo o Dva!

Spuštanje džadaja…
Ima li lepšeg pogleda? Pa, možda na Crno jezero? Ili stvari ne treba komparirati? Vidi pod BiserZaDanas pouku dr Luka Jovićevića (ako su lagali mene i ja lažem vas)
Luka, Aleksandar i Pedja dok smo pili piće u lokalu na bivšoj riječkoj pijaci. Nešto su se uozbiljili kada su čuli za mogućnost da će u ovaj blog
Gogo i Momo vrte gumu, traže ekser a Pedja ih pažljivo posmatra
Ne treba mnogo da džadaje naprave žurku na LicuMesta, pogotovu kad je tu Mugi…
Fasciniran pogledom … (jesam li preterao?)
Sebić sa dž grupom za selfi i parom koji se takodje ovekovečuje na veoma kuul mestu…
Ono mi GoPro svetli na čelu, nije zrak mudrosti da se razumemo…
Gogo KatrIksEl na Pavlovoj strani…
Gleda u mene i nešto mi dobacuje. Najbolje da ga ne čujem ili da se pravim da ne čujem… Vrlo duhovit lik!
Ako postoji predeo sa „savršenim pogledom“ to je mislim Pavlova Strana gde mitska Rijeka Crnojevića pravi luk ka Skadarskom jezeru. Rijeka izvire iz Obodske pećine i svojim tokom od 13 km čini neverovatan doprinos lepoti ČarobnogJezera i naravno Crne Gore…
Evo i mene, Go Pro snima li snima, čak ispadne i neki sebić…
Pratim…i snimam! Lako je njima, odoše…
Plava kiša zaborava kraj puta za RijekuCrnojevića…
O JednomUčiteljuDobrom

Pouka dr Luke Jovićevića o tri stvari koje ne treba nikada činiti:

Meni je ovo preneo dr Djuro Musić, jedan od mojih prvih hirurških Šefova&Učitelja, divan čovek i hirurg (valjda mu zato treba verovati, nije izašao iz kidnapovanog aviona na Kipru kada su mu otmičari onomad nudili kao lekaru, da ne ostavlja druge u nevolji…). Završio je hiruršku karijeru, mislim 1994.g. (proveriću) , sveže se penzionisao, taman se OnajNesrećniRat razmahao. Otišao je u Nevesinje i kao hirurg pomagao svim ranjenima i bolesnima (dovodio ih je kod nas sa „obe nesrećne“ strane). Kada se rat završio, spakovao je starog Renoa 5 i vratio se u njegov Novi (Herceg, naravno) da se bori protiv nerazumne urbanizacije, malo peca i troši preostale dane… Vida rane, a njih je dosta za takvog života od skoro veka.

Elem, oprostite zbog ove digresije ali to je bit bloga, pogotovu ovoga o smehu, povezati konce: Kada je Djuro bio mladi hirurg na specijalizaciji, morao je da radi pre podne u ambulanti opšte prakse gde je dočekao specijalizaciju jer nije bilo drugih doktora. Posle podne je u želji da nauči hirurgiju jurio je operacije kod starog doktora Luke Jovićevića, mislim u BolniciMeljine (proveriću, takodje, ako ne zaboravim). Jednom naidje na jednog pacijenta sa upalom crvuljka (slepog creva ŠtoOnoKažu) i pita dr Luku može li on da operiše a stari hirurg da mu asistira. To je svima hirurzima na specijalizaciji osnovna ideja vodilja uvek i svuda , ako su normalni (znate i sami da se sada možemo zapitati kakvi su hirurzi normalni, jer ko bi to radio ali…). Stari Luka ga pogleda i reče mu: „Djuro, Djuro radi šta hoćeš, ali nemoj samo tri stvari da radiš u životu: 1. NE PRENOSI ŠTA JE KO REKAO ZA KOGA (ne tračari) jer je to ružno i stvara zlu krv! 2. NE DIRAJ U TEKOVINE (u ono vreme je bila omiljena floskula- Ne diraj u tekovine socijalizma, ali to uopšte znači ne diraj u interese drugih ljudi! 3. NE KOMPARIRAJ stvari jer je to nemoguće, one nikada nisu baš iste. Pogotovu ono kako sam ja dobar a prošao sam bezveze a kako Pera ili Mika prodjoše…“

Još malo o Djuru, tražio sam njegovu sliku da vam pokažem kako je to lepi i dobri čovek, ovo je objavljeno na sajtu RadioJadran-a 27. oktobra 2018.g.

Toliko o Djuru da se ne zaboravi… Vraćamo se drugoj nedelji PrvePolovineAprila 2019.“

PETNAESTA NEDELJA 2019.g., od 8. do 15. aprila!

15.1.1. Ponedeljak, OsmiApril… Nedelja je počela kišom!

Već su četvrtak i petak prošle nedelje nagovestili kišu. Rekoh li da je radna hipoteza bloga da za biciklistu nema lošeg vremena…
Ulazim na bici parking ispred Kliničkog sa žutom pelerinom na roze biciklu… Pa? Ljudi smo, razne boje dobro stoje!
Kasnije u Dž. proslavljamo rešenje Ministarstva Sporta o osnivanju Bici Saveza. DejanPilot je predsednik, kada zna da vozi avione i bicikle moći će i ovim da rukovodi. Vreme je bilo da se StariŠibicar makne… Brat Čisti i RatkoR. su predsednici dva bici kluba. Ja sam neka vrsta hroničara….
Ovde je kiša stala, žuta pelerina je u rancu. Mi i dalje egzaltirani ispred baze. Nekad čoveku ne treba mnogo da bude srećan da se smeje. Videćemo kako će st to razvijati….

Crni humor…obično se radi o ozbiljnim ili jezivim temama kao što su kriminal, bolesti i smrt na satirički ili groteskan način. Bavi se trenutno aktuelnim temama i koristi paradoksalne likove. Često je kontroverzan ili polemičan jer uključuje pitanje smeju li se ismejavati neke stvari i gdje je granica . Moj konziljere koji se bavi pitanjima političke korektnosti će se sigurno hvatati za glavu…

Primeri crnog humora:

Stari Arapin živi blizu Njujorka više od 40 godina. Voleo bi da posadi krompir u bašti ali je sam, star i slab. Sin mu je na koledžu u Parizu ma mu je otac poslao e- mail: Objasnio mu je problem : „Voljeni sine, veoma sam tužan jer ne mogu da posadim krompir u bašti. Siguran sam da si tu ti bi mi pomogao i prekopao bašyu. Voli te , tata“. Sledećeg dana starac dobija e mail od sina :“Voljeni oče, ne diraj baštu. Tamo sam zakopao i sakrio NEŠTO. Voli te sin Ahmed. “ U 4 po podne Američka Armija, Marinci, FBI, CIA i Rendžersi posećuju starčevu kuću, čitavu baštu prevrnu , prekopaju pretraže svaki inč ali ništa ne nadju. Razočarani napuštaju starčevu kuću. Dan kasnije starac dobija novi e- mail od sina „Voljeni oče, nadam se da je bašta sada prekopana i da možeš posaditi svoje krompire . Ovo je sve što sam za tebe mogao učiniti odavde. Volim te, Ahmed“

Upravo se tu vidi emocionalna distanciranost kao neophodan uslov da bi nešto bilo humor. Zamislite da ozbiljno pričate o stradanju u gasnim komorama, ljudima sa posebnim potrebama, odredjenim nacijama ili verama. To su prave teme za univerzalne tragedije ali taj pogled na svet kada se udaljavamo i ne angažujemo svoja osećanja čini da se mnoge grubosti, nesreće, nepravde mogu prihvatiti. Život je zapravo izuzetno surov a ta ga vrsta humora tretira sa tog ciničnog stanovišta

Dva lovca su u šumi i jedan od njih izgubi svest. Čini se da ne diše i zenice su mu široke. Drugi čovek uzima telefon i zove hitnu pomoć. Zavapi „Prijatelj mi je mrtav! Šta da radim“ Operater mu kaže:“Smirite se. Pomoći ću vam. Prvo treba da ste sigurni da je mrtav!“. Tišina sa druge strane a onda se čuje pucanj. Ponovo se javlja mladić:“ Dobro, šta sad?“
Šeta tako čovek sa mladim dečakom kroz mračnu šumu.
Dečak kaže „Izvinite gospodine, postaje mračno i plašim se“
Čovek odgovara „Šta misliš kako se ja osećam, moraću da se vraćam sam“

15.2.1. Utorak, u traganju za novim sokoćalom!

Sporo nešto do posla…
Još uvek nema previše bicikla na parkingu….

Cinizam ili šta je cinično?

Cinizam je reč koja se koristi u svakodnevnom govoru ljudi, kako u našem, tako i u gotovo svim jezicima sveta. Svuda se pod „ciničnom“ osobom podrazumeva osoba koja zauzima negativni stav prema vrednostima grupe kojoj pripada, koja to stalno naglašava, uz zanemarivanje dobrih strana i ima tendencije stalnog omalovažavanja i kritikovanja.

Cinik zna cenu svemu ali ne zna vrednost nijedne stvari!

Cinične šale su obojene tim stavovima! Veoma često naginju na sarkazam…

As you say, my view of the world may be far to rosy, I admitted. On the other hand, yours is perhaps a bit too cynical.
Cinično je pridev koji po definiciji naginje ka sumnji ili negira vrline ili časne ljudske motive, uglavnom odišu gorčinom ili su negativni: „Kao što kažeš, moj pogled na svet je suviše ružičast“ Prihvatih: „Sa druge strane, tvoj je suviše CINIČAN“
Po Meriam- Vebsterovom rečniku iz 1993. strana 323.
& cinik je onaj koji veruje da su ljudi upravljani samo sebičnim porivima
& cinično je uverenje da laganjem, izvrtanjem na drugu, lažnu stranu i sticanje prednosti nad drugima je suštinsko u ljudskom karakteru , ljudi su samo obuzeti sobom i takvi cinični stavovi u žuvotu se prenose i na stavove prema poslu

O Diogenu i antičkim cinicima: „Tražim čoveka“

Diogena često prikazuju kako tokom dana sa fenjerom po ulicama luta i traži čoveka razočaran u svoje okruženje
Platom je jednom opisao Diogena kao „Sokrata koji je poludeo“. Mada ovo deluje kao preterano nije daleko od istine. Diogen je delio Sokratovu strast prema vrlinamai odbijanje materijalističkog komfora ali je ovo doveo do ekstremaTvrdio je da ako neko namerava da vodi dobar život, onaj vredan khudskog življenja treba da odbaci sve spoljašnje uticaje društva i unutrašnja ograničenja koje nose želje, emocije i strahove. To se može postići samo jednostavnim životom, upravljenim razumom i prirodnim nagonima, treba odbaciti društvene konvencije bez srama, želju za posedovanjem materijalnih dobara i svu udobnost.
Po danu je sa fenjerom tražio „pravog iskrenog čoveka“ ubedjen da su svi koji ga okružuju loši i pokvareni… danas kada o svojoj okolini razmišljamo često zapadamo u slična uverenja ubedjeni da smo jedino mi u pravu…
Diogen je bio prvi od antičkim mislilaca poznati kao CINICI, termin uzet od grčkog kunikos što znači „psu nalik“To odražava odredjenje ove grupe filozofa ka potpunom preziranju svih vrsta društvenih normi i običaja i živeti što je moguće jednostavnije u potpuno prirodnom stanju
Odbacivanje opšte prihvaćenog sistema vrednosti. Diogen je izabrao je da živi na ulici. Odbacio društvene konvencije, hranio se otpacima i oblačio u rite. Da nije malo preterao?
Emisija „Život je divan“ se neće prikazati večeras jer se urednik programa OSEĆA MALO CINIČNO!
Pridev koji ukazuje na pesimistično ili sumnju u sve. Ovde ga povezuju sa opasnim otrovom CIJANIDOM…

15.3.1. sreda 100419

Satira (lat. satura ili satira) je forma političke kritike već vekovima. Znali su je StariRimljani, ovde vidite nekoliko iz perioda fašističke Italije kao i iz savremenog okruženja. Vlast uvek zaslužuje da bude pod budnim okom duhovitih, ironičnih, ciničnih, sarkastičnih ljudi…

Satira je književni oblik u kojemu se kritički ismijava pojedinca, grupu, državu ili vlast. Često  je korištena kao sredstvo političke borbe. Satira je jedina izvorna rimska književna vrsta. Kvintilijan  je rekao: Satura quidem tota nostra est (= Satira  je doista cijela naša).

Ko je duhovit? Ko je ironičan, ko ciničan a ko sarkastičan?

Duhovitost 

je sposobnost da u pravom momentu, kažete nešto vezano za aktuelnu temu i nasmejete sve oko sebe. Taj momenat je samo jedan, reakcija mora biti brza inače već sledećeg trenutka to što ste imali da podelite sa društvom nije više aktuelno. Kod džadaja je veoma popularno, velikom brzinom se na odredjenoj Vajber grupi razmenjuju poruke za koje je uglavnom bolje da vam žena i deca ne vide. Nekada su veoma surove i to me asocira da je ljudska vrsta inače veoma surova, setite se dece u vrtićima i u školama kako jedni druge maltretiraju i ismevaju. Gde je granica duhovitog, sarkastičnog i uvredljivog? Gde je linija političke korektnosti? Morate da se stalno preispitujete ili da imate pouzdane savetnike koji će vam skretati pažnju kada preterate….

Duhovitost kao pokušaj da se sagledaju paradoksi našeg vremena! Nekoliko dobrih ideja našeg prijatelja i bicikliste Dejana Tofčevića:

Aforizam? Kratka kreativna humoristična forma !

Pre nekoliko dana Dejan T. (onaj levo) i Brano B. , srećni na MTB, ispred Dž baze

Dejan Tofčević, predsednik biciklo.me, kontroliše letove kada ne vozi bicikle i ne piše aforizme…

Kada pomislim ko je duhovit iz mog okruženja padne mi prvo pamet na njega i GogaDrobnjaka (da se drugi ne ljute:). Ovde sam ga zamolio da sam izabere desetak duhovitih aforizama

1. Treba dati šansu domaćoj pameti. Drugi neće glavom kroz zid.

2. Čast mi je upoznati Vas. A kada ćete Vi da častite?

3. Ovakav sudbonosni trenutak koji se dešava jednom u životu nismo imali od prekjuče.

4. Čovek uči dok je živ. Nakon toga primenjuje naučeno.

5. Kurje oko, kažete!? E, sram vas bilo!

6. Polupismen je. Ali ona druga polovina.

7. Pije kafu sa talogom. Hoće da zaposli decu.

8. -Adame, voliš li me?

-Pa koju bih drugu u ovom raju, zmijo?

9. Zemlja se okreće oko sunca tolike godine a nadležni još ćute. Traže bolje rešenje.

10. Istomišljenici su se okupili u vladajućoj partiji. Oni misle da se to najviše isplati.

15.4.1. ČetvrtakJedanaesti04, jutarnjih deset kilometara

15.4.2. četvrtak, na ćepi pa nogu pred nogu…

Ironija

Stilska figura kojom se iskazuje prikriveno ili potpuno suprotno značenje izraza . Može se reci da ona označava razliku izmedju pojave i realnosti izraza. Gledalac ili čitalac mora da shvati da se ne misli ono sto se govori ili piše, već da je značenje obično potpuno suprotno.

Hidrant za vodu koji gori, ima li veće ironije?
Intersantni primer ironije: Naučnici koji istražuju globalno otoljavanje i topljenje leda na polovima na Antarktiku su ostali zarobljeni u ledu. Brod koji je krenuo da ih spase takodje je ostao zarobljen u ledu i očekivao akciju spasavanja:)
Postoje tri tipa ironije: verbalna, situaciona ili dramska. Verbalna je kada kiša pada a kažemo:“Divota od vremena“! Situaciona je kada slepac vodi slepca, sledeća slika… Dramska je kada svi u predstavi Romeo i julija znaju da Julija spava sem Romea koji se ubija zbog toga…
Primer situacione ironije
Mrzim tri stvari: Vandalizam (čime se bavim crtajući grafite), Ironiju (što pišem) i Liste (koje pravim)!

Petak ,12. april

15.5.1. Jutarnja do posla, pa po kutiju…

Vratio sam se sa punim paketom papira i koječega , oko 10 kg. Iako nije previše stabilno nije bio problem da syignem do kuće…

15.5.2. DžDg…

Sa Goranom Durkovićem i Jovanom Radulovićem sam odvezao danilovgradski krug, treniram i dalje za junsku olimpijadu doktora. Ko zna?

15.5.3. Prva finalna sa Zvezdom, ne znam ni za koga navijam… (da li je to humor ili senijum)?

Treća vožnja je bila laganica, naročito iz „Scene“ gde smo odgledali težak poraz „Budućnosti“. Vozio sam polako jer sam pratio pešake, ali i to se može na biciklu da se ne izdvajam…
Sarkastično upozorenje MogOmiljenogDoktoraHausa o šteti koju pravmo Prirodi
Dati nekome drugu šansu je kao da mu daš još jedan hitac iz pištolja jer te je promašio prvi put. Vudi Alan je poznat po toj vrsti humora…
Sarkastični prikaz cepanja Juge…

Sarkazam 

(grč. σαρκασμός, sarkasmós; sarkazein = gristi usne od bijesa, sarx = meso) je zlobna, ljuta, zajedljiva, oštra i gorka šala na nečiji račun („koja grize u meso“); pojačana ironija. To je oštra, pakosna šala, jaka ironija, obično zasnovana na paradoksu. Polazište joj je negativan stav prema onomu kojem je upućena.

Neki će reći da je sarkazam način da se povrede drugi, odbrambeni mehanizam ljudskih bića. Ali, studije su pokazale da su ljudi koji vole sarkastični humor inteligentniji i elokventniji. Evo 10 dokaza da je sarkazam sjajna stvar, piše sajt Lifehack.

Zašto su sarkastični ljudi pametniji nego što ste mislili?

15.6.1. Cetinjska šala sa vožnjom do Njeguša…

Predavanje na Sastanku „Novine u onkologiji“…
Probao sam da vozim do Njeguša ali se nebo našalilo sa mnom. I to nekoliko puta….

Ako postoji grad gde je humor stav a sve ostalo čudna sudbina to je Cetinje. Evo neki primeri „cetinjskog humora“:

Dan bez smeha je protraćen!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s