52. Trinaesta nedelja godine ove… Vetrovite vožnje i traganje za ravnotežom. Sećaš li se Doli Bel? Velosiped? Monocikl…

Ponedeljak, 25. mart 2019.

13.1.1. Gradska vožnja: posao- čika zuba- baza- kuća…

Ponedeljak poslednje nedelje marta je bio uglavnom vetrovit, ne odveć neprijatan za vožnju. Sve ukupno jedan „zecov“ sa ušima do kuće, ispruženim prednjim nožicama ka poslu a šapicama nogu ka ulici „4 jula“ gde sam posetio Perovu ordinaciju. Čak i stomatološki radovi mogu biti ugodni ako imaš sreće pa se zaputiš pravim Putem…

13.1.2. Džadajski Prsten oko Danilovgrada…

Pao je lični rekord na segmentu. Zahvaljujući Srdjanu ali ipak smo i mi malo vrteli…
Srdjan V. i ja na česmi u Dg. Gde mi je ovde Goran?
Ovde uvek stanemo, ako ni zbog čega drugoga a ono zbog uroka. Čeka nas uspon oko 300 m. po obodu planine Garač…
Jedna od mojih omiljenih prigradskih tura: Danilovgradski prsten kroz Spuž, Martiniće i Danilovgrad. Pao je rekord na segmentu do česme jer je Srdjan vukao nasuprot vetru. Posle se preko kružnog toka Dg- Nikšić uputimo ka Čevu ali samo do Lazarevog Krsta te kroz Zagarač do Bandića. Divan osećaj spuštanja sa vetrom u kosi… kroz kacigu!

Iz istorije cikliranja- Velosiped!

Već sam negde ranije spomenuo da sam fasciniran bicikliranjem ali kada realno razmislim mene impresioniraju laki točkovi, ili prevozna sredstva pokretana sopstvenom snagom (uglavnom nogu). U fantastičnoj istoriji ljudskih izuma ovi o kojima je ovde reč bi mogl da budu podvedeni pod termin VELOSIPED… Poreklo ove reči je očigledno složenica od latisnkih reči VELOX koji ukazuje na brzinu ili brzo kretanje i PED, PEDIS koji ukazuje na pokretanje nogama
Jedna od varijanti velosipeda iz 1881.g. Kako su se peli na ovo čudo uvek se pitam…

Ta vrsta prevoznih sredstava je, sa odredjenim izmenama koje donosi vreme, porast ljudskih znanja i napredak tehnologije još uvek veoma aktuelna. Predstavlja značajnu mogućnost razvoja i korišćenja u raznim oblastima (komjuting- gradski prevoz, sport, razonoda, rekreacija, zabava…) . Sigurno je tip bicikla (dva točka sa bočnom ravnotežom) dominantno zastupljen ali i druga „laka“ vozila ovako koncipirana imaju prostora za razvoj i korišćenje. Mene je poslednjih meseci fascinirao monocikl do koga sam potpuno slučajno došao na buvljaku…

Na DanOneArmije (221218) dodjoh na buvljaku za 10 eurića do sjajne igračke. Nisam ni slutio koliko će mi ispuniti misli i naterati na nove izazove. Ali ako može meda u cirkusu može valjda i DedaBoca…

Utorak, 260319

13.2.1. Malo gradske vožnje…

Sa Katom samo do posla i nazad, bez novosti: otvarali se semafori Svetozara Markovića, pa pored Dvorca tamo. U povratku do Plane i ćiku…

Tema nedelje: Ravnoteža

Ravnoteža ( sila) je odnos u kome su sve sile koje deluju na nešto (predmet ili sistem) medjusobno neutralisane, u potpunosti ili u meri takvoj da se posmatrani objekat ne pomiče unutar referentnog sistema

A sile i ravnoteže mogu da budu razne… pa se ovaj problem može razmatrati i sa različitih stanovišta: Fizičke, hemijske, oružane, psihološke !

Ravnoteža je dosta važna stvar u životu, najbolju put je „srednji“ niti premalo niti previše…

Sreda 27. mart 2019.

13.3.1. Gradska vožnja sa vetrom, prijatnost 3/5…

Opet do posla i kući nekako skoro uobičajena tura, da se ne ponavljam da sam svratio u Dž?…

Monocikl ili kako je DedaBoca našao novo polje samousavršavanja!

Dozvolite malu digresiju u osamdesete godine i Kusturičin film koji je predstavljao generacijski stožer našeg doba:

„Sećaš li se Doli Bel?“

je režirao kao svoj prvi dugometražni film Emir Kusturica 1981.g. i odmah se predstavio kao pravi sledbenik italijanskog neorealizma, priče o malim ljudima sa društvenih i životnih margina. Psihologija gradskih periferija, kaldrmisanih ulica, nesrećnog socijalizma sa svim naivnostima, zabludama (od socrealizma do samoupravnog idealizma, bratstva – jedinstva i nazad uz zveckanje oružja). Vreme značajnog napretka, izgradnje i akumulacije društvenog bogatstva (nikada se nije više gradilo puteva i elektrana da bi se posle bezumnije rušilo! ) Okruženi nerealnim percepcijama ideologije mislili smo da se ljudska priroda može lako promeniti, učili su nas: „Svako (radi) po (svojim) mogućnostima, svakom (idealno društvo daje) prema potrebama“. Verovali u društvenu pravdu, i u ovom filmu se suočili sa naivnim posleOnogaRata zabludama i uzvišenostima. Kao slepilo i gresi mladosti koje su kasnije došle za naplatu kroz ratove devedesetih. Meni je čitava priča izuzeteno bliska jer sam doživeo te šezdesete slično Dinu. Odrastao na Zvezdari, kod Cvetka, u ulici Hektorovićevoj koje se iz tog doba sećam popločane turskom kaldrmom po kojoj odjekuje topot OgromnihPolicijskihKonja koje sam sretao vezane u ulici Rifata Burdževića kada smo se sa deda Radetom vraćali iz šetnje po ZvezdarskojŠumi. Ili sam to sanjao ali mogao bih da se zakunem… Bili smo prva poratna generacija koja nije oskudevala u bananama i farmerkama, saučesnici „novog talasa“, panka i roka. Taj Beograd je nagoveštavao mogućnost boljeg života, izmedju MajskihParada (9. maja) kada tenkovi voze od okretnice Šestice-Sedmice do Skupštine (posvećeni PobediNadFašizmom) i proslave Dana Mladosti ( obaveznih Štafeta mladosti i Sleta za DvadesetPetiMaj, Tiletov rodjendan). Sećam se vežbanja, zakletvi Titu, pionira i vojnika zadihanih na Stadionu JNA. O, kakva vremena, o kakvi običaji… To je bila možda neka šansa da se ostvari bolja (kosmopolitska) zemlja, u suštini tek su počeli da je zadužuju. Imala je neki ugled u svetu, crvenim pasošem si mogao svuda, osvajala su se svetska prvenstva u košarci. Ipak da se vratim sa talasa jugonostalgije u temu koju bih da vam približim. Radnja filma je smeštena u 1963.g., kada se desio zemljotres u Skoplju, ubistvo Kenedija… Mladi Sarajlija koga glumi Slavko Štimac sazreva u jednom od najšarmantnijih gradova one nesrećne Jugoslavije, Sarajevu. Od lokalnih mangupa dobija zadatak da sakrije mladu prostitutku Doli Bel u koju se zaljubljuje. Od nekoliko kultnih scena koje ovaj film nosi meni je kao važan životni momenat ostala usvojena uzrečica:

„Svakoga dana u svakom pogledu sve više napredujem“ .

Tako ću i ja , nadam se, napredovati u vožnji monocikla…

Dino (Slavko Štimac) nosi neku setu rodjenog luzera. Jednostavno, nije imao šansu kao ni taj grad ni ta zemlja….
Porodica oko stola u sarajevskom predgradju, sa briljantnim glumcima Slobodanom Aligrudićem (otac) i tečom Pavlem Vujisićem
Heroji prašnjavih ulica…
Dobio je ZlatnogLava u Veneciji 1981.g….

Ostaje verovanje da se autosugestijom može napredovati a da je popravljanje sebe jedini način da i svet bude bolji….

Domovi kulture su nosioci ličnog i društvenog osvešćivanja u mešavini večernjih izlazaka sa igrankama, diletantizma lokalnih bendova koji otkrivaju zapadnu modernu muziku, prvih ljubavi i razočarenja, svadja i tuča… Obavezan dekor je nervozni Upravnik, Scena sa zavesom, Vokalni solista koji falšira, propinje se na vrhovima prstiju oko mikrofona, te obavezni kontrabas…

Dirljivi lik diletanta je upečatljivo odigrao Saša Zurovac. Kako kažu: „Nada poslednja umire“…
Nekoliko dirljivih prepeva italijanskih hitova šezdesetih—-

Ipak „Doli Bel“ ne stari, bar dok nam pomisao na čitavu priču ne vrati sećanje na propuštenu šansu…

Ove godine je u Beogradu i Sarajevu postavljena predstava Kokana Mladenovića koja nas podseća na „Godine koje su i nama pojeli skakavci“. Ti su, najintrigantniji gradovi one Juge, najviše stradali u bezumnim ratovima i dalje najviše ranjeni ostali…

Četvrtak. 28.03.19.

13.4.1. večernja vožnja do čašice vina

Preko dana smo imali sa nekoliko stanovišta poseban zadatak koji se ipak ne može obaviti biciklom. NŽNS je u Rektoratu održala inaguraciono predavanje za redovnog profesora pa je neko morao da zbrine ugledne goste do oficijelnog i opuštajućeg dela, što je naravno meni pripalo pa sam tek uveče krenuo sa Katom na piće u „Astoriju“…

Elem, kako već rekoh…

Posle nabavke monocikla suočio sam se sa problemom postizanja balansa u situaciji gde vam točak beži nazad i napred uz klasično bočno bici padanje ako ne izbalansiraš kako valja. Krajem decembra sam probao sa štapovima za šetanje i skijanje, čak sam i metlu za šprajcovanje (podupiranje) uzimao ali to je ipak bio neuspešan eksperiment. Jednostavno ne pomaže: moraš DedaBoco sopstveni balans da nadješ! Maksim navija. Jedino je olakšanje misao da svaki dan osećaš da si malo bolji. I dalje me to drži!
Monocikl je zapravo krajnja varijanta uprošćavanja pogona točka pokretanog nogama (što je bit velosipeda). Direktan pogon na osovinu točka, kao fiksi i ostaje mu sedište kao oslonac. Nema nepotrebnih delova, volana i kočnica. Lepota je u jednostavnosti, minimalizam, što bi neko rekao…
Sve se na njega ugledam. Ipak nisam video sliku da meda vozi monocikl?
Nema odustajanja: Ko će koga? Šta VI OVDE vidite? Roda guta žabu ili žaba davi rodu? Sve je pitanje percepcije…
Uglavnom krajem marta sam uz nepoverljive poglede komšijske dece (smejulje se kad me vide, ne znam zašto, ali ako deco, probajte i vi, nije teško, ja sam samo star i netalentovan…) Ali uporan!
Možda sam četrdeset metara ovde prešao. Nije nešto, naročito slažem se. Možda jednog dana krenem monociklom u Džadu?
Razne varijante monocikla, takozvana Žirafa…
Može se produživati stub sedišta a ovde očigledno mora lanac da se montira u vertikalnoj postavci. Moram li baš sve ovo da probam?
25. godišnj skroz šašavi Nemac Luc Ajholc (Lutz Eichholz) vozi monocikl po vrhovima pivskih boca poredjanih u redu i pokušava da obori svetski rekord u dužini predjenog puta (Tel Aviv, 26. septembar 2011.)
Show must go! Monocikl je dovoljno atraktivan da privuče pažnju a ne postoji radoznalija vrsta od ove naše…
Takodje varijanta jednotočkaša koji uzbudjuje pse. Postoje i neke varijante sa novim tehnologijama.

Sada se monociklu dodaju posebni elektronski stabilizatori i on vozi sam. Meni je ipak najdraža bazična varijanta koja me i dalje tera da vežbam penjanje na spravu bez pridržavanja za ( zadnji ili bočni) oslonac…

Vožnja monocikla, izazov koji podmadjuje i veseli…

Maša i meda, Maksimov omiljeni…
Može li stvarno monocikl na luftbalon? Pesnička sloboda… ili umetnička kreativnost?

Petak 29. mart…

Vreme idealno, čini mi se i da vetar slabi…

13.5.1. vožnja do posla i nazad…

Još malo o ravnoteži sa psihološkog stanovišta…

Ili kamenje u ravnoteži… (eng. Rock balancing/ Stone balancing) je umetnost, disciplina ili hobi u kojoj kamenje prirodno balansira jedno povrh drugog u različitim pozicijamabez korišćenja dhezivnih sredstava (lepka) , žice, podupiranja, prstenova ili bilo koje druge podrške…

U mojoj bašti… skromno ali smiruje!
Može li ovaj uljez da pokvari mir kamenja u ravnoteži…
Sve sam nešto zagledao da mi ne obori kompoziciju…

Subota, 300319…

13.6.1. Pripreme za Olimpijadu… nemojte posle da bude da nisam trenirao!

Selfi na mostu GZ…
„Pogled sa operacionog stola“, sebić sa džadajama sa mosta na Glavi Zete…

13.6.2. Večernje pedalanje na karaoke, dobru klopu i „malo“ pića kod Steva V. (večna mu hvala za podršku na trci do Kržanje 2017.g.)…

Uveče je Voste 5XL napravio sedeljku, Kata me je čekala ispred, vezana za banderu…
Nije lako pisati blog. Nekad poranim pa uz SmutDžez nešto mislim kako su to Kinezi došli do 1,35 milijardu duša, 4500 godina civilizacije i da tamo baš Stiv Džobs odluči da sklapa Ajfon…

Iz „Istorije misli“: Lao Ce, kineski mudrac iz (verovatno) 6. veka pne…

Živeti u harmoniji sa prirodom je jedna staza koju opisuje Lao Ce u Knjizi Puta i Vrline (Dao de Jing) i preporučuje za dobro balansirani život. Za njega je to značilo poštovanje ekološke ravnoteže jezera, ne izlovljavati svu ribu…
PRE :Tradicionalna kineska filozofija, Taoizam.
Prethodilo mu je u periodu od 1600. do 1046.gpne za vreme Šang dinastije verovanje da ljudskom sudbinom upravljaju božanstva i praktikovalo se obožavanje predaka. Od 1045.g. do 256 gpne u vreme Žou dinastije se verovalo da Mandat sa nebesa (Bogom dan) upravlja političkim odlukama
POSLE: U 5. veku Konfučije daje pravila ličnog razvoja i moralne vladavine Od 4. veka mudrac Žang Ci uči više o individualnom usavršavanju nego o političkom U3. veku se obnavlja Nao Taoistična škola

Put koji se može ispričati nije večni put…

Znati o drugima je inteligencija, znati sebe je mudrost
Krugovi promena: Da bi se shvatio taoistički koncept Puta (ili Tao ili Dao) neophodno je znati kako su stari Kinezi gledali na svet koji se stalno menja. Za njih su promene CIKLIČNE (opet neki VELOSIPED), stalni prelazak iz jednog stanja u drugo, kao što su prelazak iz noći u dan, leta u zimu. Videli su različita pojave ne suprostavljene već povezane, jedna proističe iz druge. Ova stanja se dopunjavaju i zajedno daju celinu. Proces promena se vidi kao odraz Puta (Dao-a) i vodi ka 10 000 manifestacija koje čine svet. Lao Ce u Dao de Jing-u opisuje ljude kao samo jednu od 10 000 pojavnih oblika sveta te da nemaju neki posebni status. Ali po našoj želji i slobodnoj volji možemo da odstupimo sa Puta i premetimo SVETSKU HARMONIČNU RAVNOTEŽU. Živeti život u vrlinama znači delovati u skladu sa Putem…
Da li su zbog toga Kinezi pobednici? Skromni, radni i posvećeni! U ravnoteži sa sami sobom…

Ili su ipak po pitanju balansa najkul: „Šašave mašine“?

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s