51. Kraj dvanaeste nedelje 2k19, četvrtak, petak, subota: od vetra do ostriga! Istorija mini suknje, hleb sa maslinama i školjke u kamenu. Postoje li afrodizijaci i kako to radi?

Kako je nastala mini suknja?
Kamenko i dalje razmišlja o smislu života… da li da opet skoči u fontanu? Video je da mesim hleb sa … svačim!
Kako premazati napravljeni hleb sa maslinama i … čvarcima?
Postoje li afrodizijaci?
Kako otvoriti kamenicu?
Zašto je ove godine bilo manje gostiju nego obično??? Hajdemo redom…

Četvrtak , 21. mart 2019.g.

Ujutru je malo hladno, tokom dana vedro i prijatno ali duva severni vetar koji vožnju bicikla kvari, recimo prijatnost 3/5

12.4.1. Prva vožnja, ujutru do posla (pa i nazad naravno) vetrovito, vetrovito…

Klasičan odlazak na posao i povratak ulicama Moskovskom i Svetozara Markovića pa devojka dobije siluluetu tankog struka.
Preko 10 minuta do posla…
Još nema mnogo bicikala na parkingu, samo dva

12.4.2 Druga vožnja džadajska kroz Bjelopavliće…

U društvu sa Goranom i Srdjanom vetrovita džadajska na KlasičnomBjelopavličkomPrstenu preko Spuža- Martinića- Danilovgrada – Daljma – Mareze…

Treća vožnja dana:

Posla me BajaSuroviOtac da mu ponesem slušni aparat kod audio- mehaničara, blizu krivog mosta. Promeniše ventile i dizne, ima Baja da Čuje … Posle do Delte i sa Vladanom ćepi u Astoriji… Sve bajkom po vetru…

Kako su jedna manekenka, nedostatak dovoljne količine modernog materijala i jedna kratka haljina izmenili svet?

Džin Rozmari Šrimpton (Jean Rosemary Shrimpton) je engleska manekenka i glumica.

Bila je simbol Raskalašnog Londona (Swinging London) i jedna je od prvih svetskih supermodela.Pojavljivala se na mnogobrojnim naslovnim stranama modnih časopisa, uključujući časopise Vogue,Harper’s BazaarVanity FairGlamourElleLadie’s Home JournalNewsweek i Tajm koji ju je 2012. godine,  proglasio za jednu od 100 najuticajnijih modnih ikona svih vremena. Glumila je sa Polom Džonsom 1967. u filmu Privilege.

Bio je to Derbi dan, trka godine na trkalištu Flegminton u Melburnu koji je ključao od uzbudjenja. U nameri da privuče mladje gledaoce na konjske trka „The Victoria Racing Club“ je 1965.g. organizovao modni dogadjaj „Fashion in the Field“ („Moda u polju“), pobedniku je sledila nagrada. Po tada dobroj ceni od 2000 funti tekstilna firma Du Pont je ubedila Džin Šrimpton da bude arbitar elegancije, presudi o najuspelijoj odevnoj kombinaciji dana na modnom takmičenju. Za mnoge je te 1965.g. dvadeset dvogodišnja Džin bila više od najslavnijeg svetskog modela. Bila je simbol same modernosti, bizarnosti i šika takozvanog Raskalašnog Londona (Swinging L.). Nije čudo da je sva australijska štampa bila uzbudjena. Šrimptonova i njen kreator Kolin Rolf smislili su belu usku halinu koristeći novi Du Ponte-ov akrilik materijal koji se zvao Orlon. Ali, u tom trenutku, nisu ga imali dovoljno pa je Rolf morao da skrati haljinu četiri inča (10 cm) iznad kolena što je u tom trenutku izazvalo šok na australijskom trkalištu. Dan je bio izuzetno topao pa je Džin odlučila da ne nosi čarape, šešir ni rukavice. Niko nije mogao da zamisli zbrku koja je tu nastala kada je Šrimptonova zakoračila u ložu namenjenu članovima Kluba, odjednom tajac. “ Tu je stajala ona, najplaćeniji svetski model, razbijajući čelične okvire konvencija u centru lokalnih modnih trendova u Flemington areni sa haljinom pet inča iznad kolena. NEMA šešira, NEMA rukavica, NEMA čarapa“ opisivao je skandalozni dogadjaj Melburn Sun News – Pictorial.

Jedna od najlepših i najprovokativnijih modela ludih 60-ih

Kasnije se ovaj dogadja opisivao kao momenat rodjenja mini suknje iako je Šrimptonova zapravo nosila haljinu. A prema britanskoj štampi ovo je jasno pokazalo koliko je Australija, periferija Velike Imperije, u ovom pogledu desetinama godina zaostala za modernim vremenom. „Okružena užasnim nabranim svilama, cvetnim najlonkama, užasnim šeširima i krznenim okovratnicima podsećala je na petuniju u svežnju mladog luka“ pisale su „The Evening News“…

Petak 22. mart 2019. spremam se za odlazak u Dubrovnik gde NŽNS (najbolja žena na svetu, koja ne voli blog) ima predavanje i predsedava na jednoj sesiji Svetskog kongresa ultra zvuka u Ginekologiji & Akušerstvu. Sva sreća to je u subotu kasno popodne pa ću imati vremena za vožnju bicikla. Dovoljno šašavu za trening izdržljivosti i nadam se biće štofa za blog, već trljam ruke. Pa nije to Orlon…

Petak ujutru, prijatno, mada i dalje duva sever…
Gotovo uobičajeni prsten kuća- poso. Malo deblja cura u donjem delu jer svraćam u Džadu i obilazim firmu u Dalmatinskoj pa ulicama julskim ćiku… Otvaraju se semafori nakon skretanja u Svetozara Markovića pa pravo pored Dvorca do Kliničkog. U povratku ćepi u bazi, svraćam do G&D&S firme pa krećem u Dubrovnik…
Već su tri bicikla parkirana: Znači li to da je proleće počelo stvarno…
Moji recepti!

Hleb sa maslinama i začinskim biljem (i svačim drugim što vam padne šaka…)

Ovako sam nekim pravim dobrim domaćicama otkucao i slao „moj“ recept za hleb (zapravo je modifikacija hleba koji mi je moja moja omiljena tašta Beba pokazala onomad) jer se dopao njihovim muževima koji su ga probali pa su insistirali da im prenesem svoja iskustva … „Svaki čovek u životu mora da napravi kuću i da zna da umesi hleb“ govorio je moj deda Rade…

Vatra u babinoj „kraljici peći“ seća me na BGD šezdesetih. Hektorovićeva 33, adresa kuće gde sam rodjen stoji i na kući od blata. Neke stvari i neke kuće ne umiru…

 Za hleb prvo uzeti kvasac (jedan sirovi na kg brašna ili vrećica suvog) i šećer (kašiku sa mlakom vodom da kvasac 15 min krene, pored ringle samo da je toplo). Za to vreme okoštičiš masline i narežeš na kolute ili manje komade. Dodaš u posudu začinsko bilje suvo ili sveže (kašiku suvog ruzmarina, bosiljak, origano, persun sve što voliš ) i promešaš sa maslinama. U vanglu staviš 1 kg brašna i sa strane pospeš kašiku soli da ne dira posle kvasac odmah. Promešaš masline i suvo bilje sa brašnom, dodaš 200 ml maslinovog ulja i mlake vode pa dobro umesiš dok se testo lako ne odvaja od varjače i posude. Ostaviš na toplom i pokriješ sudnom krpom da radi. Za sat ga premesiš , eventualno još jednom. Rerna na 220 a testo u dve vekne, ja volim tanko na pek papir i pleh. Preko malo svežeg ruzmarina i krupnu so, malo maslinovog ulja gore. Odstoji oko 15 min da se još podigne pa u rernu 20 min na 220 pa još 25 min na oko 200 dok lepo ne porumeni. Ostaviš da se suši još u rerni. Onda u sudnu krpu i kesu da upari i omekša malo… Koliko je jača vatra od početka pečenja kora je tvrdja.


Tu gde se pekao hleb, Kosovi Lug!

https://share.icloud.com/photos/0IGv_sjcKxNBiIL_FpZ4sbliA#Montenegro

Bambus koji peva u Kosovom Lugu… Znate legendu kako je Kosovi Lug dobio ime: “ U davna pradavna vremena dok su zemljom šetali zmajevi devojčica se izgubila na obali Zete. Kosovi su joj pesmom pokazivali put i doveli kući gde su tata i mama već bili zabrinuti. “ Ovi bambusi su ostaci tih prastarih biljaka, ovi kosovi su potomci onih kosova a ja… pričam ti priču:)
Kada sam stigao u „Kuću opuštenog bicikliste“ kako prevodim svetski poznatu turističku odrednicu „The Cool Cyclist Lodge“ u Kosovom Lugu, Lazine , Danilovgrad, Montenegro, Europe, zapao mi je za oko rascvetani žbun koji pravi društvo MM (mučenoj maslini koja je jedina ostala od inicijalne instalacije Maslina&Lavanda&Šimšir ). Sada su tu zimzeleni hrast , ovaj žbun koji divno cveta u martu i minijaturni japanski javor kome grane proviruju desno uz ivicu slike…
Prvo zapalim vatru u peći da se ogrejem kao i da se testu ugodi! Stara Bajina i bakina peć još služi u kuhinji da se brzo ogrejem. Mada kažu da gorenje drveta zagadjuje vazduh i prirodu i da nije energetski efikasno , ko će sve znati? Verovatno će drvo kao ogrevni materijal a i ove peći biti napuštene u slavu energetski efikasnijih goriva (pelet) ali teško će ih bilo šta nadmašiti u izazivanju nostalgije i bure sećanja prema bakinoj kuhinji iz Hektorovićeve 33 kad sam bio klinac i plašio se samo vuka … Sada se svega plašim, dovoljno sam se svega nagledao i naslušao!

Neko me prati sa zida dok spremam…

Tri majmuna koja ništa ne čuju, ne vide i ne pričaju te dva radoznalca iz Čeplinovog filma „The Kid“ dospela sa Kube. Uspomene u „Kući od blata“ koja tome valjda služi…

Kako ja pravim ovaj hleb u „Kući od blata“ i kako prolazi na Grudnoj…

Čarli i Dečak (The Kid)prate sva moja kuvanja u „Kući od blata“. Da li nekome javljaju, ko zna? Mogli bi jednom i o tom filmu, remek delu iz ere dok film nije imao zvuk (snimljen 1921.g.)
Kao i za svaki hleb, potrebno je: kvasac, šećer i topla voda . Dalje brašno (ovde tri vrste: dve trećine belo, trećinu zajedno integralno pšenično i raženo…) Razno bilje (bosiljak i peršun suvi danas) se posle dodaju uz masline i ovde čvarke jer sam kupio fine u „Plani“ a i sećam se nekih pogačica sa čvarcima koje je StaraMajkaDragica nekad pravila…
Prvo sveži kvasac sa šećerom i vodom
Na peći je kvasac brzo počeo da radi. Ako ga u pravom trenutku ne ubacite u brašno i dovoljno dugo ne držite da radi hleb se neće dići. Mada postoji i beskvasni hleb koji je nutricionistički veoma cenjen…
Ovde sam ubacio seckane čvarke, masline, ruzmarin iz dvorišta te suvi peršun i bosiljak od tetka Nadaline… Načelno svašta se može ubaciti u hleb, pitanje je šta se oseća u toj mešavini raznih ukusa i mirisa. Zato volim kužinarenje, kreativno je!
Testo se diže…
Posle malo premesi da bi se dobro digao i bio vazdušast…
Pek papir na pleh pa pljosnato dve vekne po širini…
Doda im se gore ruzmarin i krupna so
Ruzmarin i lovor se bore na malo prostora, počupao sam par grančica za ovaj hleb. Zbilja, da li biljke boli kada lomite geane i čupate lišće?
Jagorčevina u bašti, pao mi je pogled na nju dok sam brao ruzmarin…
U rernu, prvo na 240 oko 25 minuta, posle još bar 20-25 minuta. Kada je hleb sa integralnim brašnom onda ga treba i duže držati u vreloj da se dobro osuši. Interesantno je i pečenje hleba u peći na drva, jedan dan ćemo i to prikazati mada je tu daleko teže kontrolisati vatru i zaštititi hleb ili drugo što se peče od pregorevanja….
Posle pečenja malo maslinovog ulja se pospe odozgo pa sve u krpu i najlon kesu da malo upari…
Letnja kuhinja u rano vetrovito proleće, uz večernje svetlo. Kornjača samoubica i dalje razmišlja da li opet da skoči u fontanu. Na ovom svetu je sve isto a opet ima onih koji tvrde da se sve menja. Ludu, ludi svet… simulacija!
Nešto je večeras neraspoložena, ni zapis sa plaže EmirejtsPalas (Abu Dabi cigu ligu) ne pomaže….
Večernji pogled na Letnju kuhinju u formi razrušenih zidova nakon nekog bombardovanja. Ko je sve ovde vladao i bacao bombe? Rimljani? Turci? NATO? Moja šašava mašta… Pa Rimljani nisu znali za barut!

Sutradan smo na poslu probali hleb koji se pošteno rečeno „nije dobro digao“. Kvasac je preradio dok sam seckao masline i ružmarin a i nisam ni imao vremena da ga ostavim da odstoji… Ali tako je hleb zdraviji (uvek nadješ u životu neko dobro opravdanje tipa „Ko zna za koje je to dobro“)…

„Moj“ hleb pored saopštenja za javnost o proglašenju zabrane posete KC zbog gripa…
Seke lome i komentarišu jutrošnji dogadjaj…
Uvek su mi Milačići šefovali, dok sam bio specijalizant Obren a sada Bojan. Ima osetljiv stomačić pa ako on kaže da je leb dobar… A Šef je uvek u pravu. A ako nije u pravu opet je šef… Valjda najbolje zna?

Subota 23. mart 2K19. Pohod na ostrige…

Čekao me je fini dan, vedro i dosta vetrovito. Kako se obući? Uvek je ključno bici pitanje…Odustao sam od jakne, stavio samo crnu majcu sa dugim rukavima i preko žutu biciklističku da budem vidljiv.
I ovde je vetrovito, malo hladnije nego kod nas ali sasvim ok.
Kada kreće na ovakvu vožnju čovek ne zna šta ga čeka mada sam ja imao bici iskustva sa trkama u Konavlima gde sam tri godine učestvovao i završavao onu klasičnu od 60 km kao džadaj.

Prvi deo : kroz grad, od hotela do Lozica, posle visećeg mosta posvećenog ocu

Početak puta spuštanje Ulicom Iva Dulčića ka Dubrovačkoj luci i Gruži..

Što se puta tiče vozi se uglavnom Jadranskom magistralom, deonica Dubrovnik- Pelješac od oko pedesetak kilometara.

Onaj deo Jadranske magistrale ka našoj granici i aerodromu Ćilipi, gde smo vozili trke, je čini mi se, manje opterećen pa je i lakše vrteti pedale. Ne mogu reći da je ovo „nemoguća bici misija“ ali moram da primetim da ima puno automobila i kamiona, da ni tamo vozači nisu „nežni “ prema biciklistima, stalno sviraju i prilaze katkada toliko blizu da je opasno. To se naročto vidi kada neko ide u susret, vozači automobila ne prezaju da obilaze biciklistu što vas dovodi u situaciju da bežite skroz desno na samu liniju ili čak i van nje. U Sloveniji sam kada sam bio na Bledu imao osećaj da sam siguran, nikada automobilista ne prilazi previše biciklu i ne pretiče ako neko ide u susret. Ovde je kao kod nas, na momente sa elementima horora. Duvao je severni vetar i malo usporavao u odlasku ali kada sam se vraćao išao je na ruku. Iznenadio sam se malo jer put stalno ide gore dole pa sam na 110 km napravio 1200 m. uspona, sve je brdovito, ide do oko 140 m nadmorske visine pa do nivoa mora i opet kao što vidite iz prikaza reljefa. Na kraju je prosek bio oko 22 km/sat što je malo sporije od onoga što sam planirao, verovatno zbog tih uspona a i nešto sam kašljucao posle onih vetrovitih vožnji u sredu i četvrtak sa džadajama. No, da krenemo redom i da ilustrujemo slikama gde će biti instruktivno jer sam čitavo vreme u odlasku do Stona snimao sa GoPro kamerom, uglavnom Lapse Video zapis iz koga ću iskoristiti poneki skrinšot. Priroda je uglavnom veličanstvena, sa strane puta nema smeća ili je ekstremno retko, ne mogu se videti „ukrasi od najlon kesa“ koji kod nas svuda vijore…

Pogled sa terase na izuzetno održavan park oko hotela Valamar Lakroma i vozić od dubrovačkih ostrva…
Put kojim se prolazi kroz Dubrovnik ide oko luke pa pratite samo znak Split. Malo se krivuda ali izlazi na viseći most Dr Franje Tudjmana koji dosta podseća na naš milenijumski…
Profil reljefa je „testerast“: Stalno diže na preko 120 pa spušta na nivo mora . Ukupno preko 500 m nadmorske u jednom pravcu (i isto toliko u povratku)
Posle otprilike 25 kilometara ispred Slanog sam stao da malo slikam i da se energetski stimulišem
Kroz grane… malo neba i ostrvo Šipan
Nosio sam i foto aparat sa rancem koji me je malo opterećivao ali volim dobru fotografiju sa Nikonom D750!
Sebić sa Listićem, potkapom koja se suši i rancem…
Ova tačka na kojoj sam se odmorio je na oko pola magistralnog puta pre Malog Stona i ostriga….
Inače naš omiljeni restoran „Kapetanova kuća“ u Malom Stonu je danas ostala neposećena jer se sve dešavalo na trgu ispred…
Nekoliko se izvodjača, grupa, klapa i čak pleh orkestar promenili za tih pola sata što sam se tu muvao…
Očigledno je turistička ponuda ovog mesta ozbiljno osmišljena…
Pet ostriga, kriška limuna i malo hleba ovde košta 30 kuna, oko 5 eurića. Šta je to za ovo idealno pomagalo? Vino se kupuje na izložbi brojnih vinarija sa Pelješca koja se održava u okviru Dana. Ima i muzike, malo klape malo pleh gradska…
I Listić se slikao sa ostrigama…
Simpatična cura sa školjkarstva „Petra“ podstiče potrošnju ostriga…
Kušalo se vino jer je deo dogadjaja prezentacija čuvenih vina sa Pelješca. Čaša košta 30 kuna (5 ovih naših para) a svaka proba po 10 kuna… usudio sam se samo dva bela da probam uz ostrige jer je mogla patrola policijska da me zaustavi pa da onda duvam… A i trebalo je imati bistru glavu, noge su se već oporavile…

Povratak je bio hobitski: tamo i nazad istim putem, nema Prstenova. Saobraćaj je bio neprijatno gust, Jadranska magistrala uska, vetar je istina duvao sada u ledja, zakasnih na predavanje…

Sesija kojoj je predsedavala NŽNS je počela u tri, trajala do 6 sati, mogao sam da poručim crni rižoto, čašu belog vina i malo mineralne… Volim tu Lokandu Peskariju u dubrovačkoj luci iako su cene malo hmmm , recimo preterane (vruća šerpa crnog rižota je skoro 20 eurića -130 kuna)…
Povratak u hotel sa kesom punom neotvorenih kamenica. Znao sam da se ostrige bore do kraja ali da su tako čvrsto zabravljene u svom svetu… Ukupna elevacija od izlaska iz Starog grada do vrha ulice Iva Dulčića je bila 121 metar… I to sam preživeo. NŽNS i prijatelji su već bili u holu hotela kada sam stigao. Profesorka je ispredavala što je mislila, ispresedavala sesijom kako je trebalo, čuveni Profesor Merk ju je pohvalio. Ivica Zalud, simpatični doktor sa Havaja je čuvši za broj ostriga koje sam pojeo i doneo pravio simpatične aluzije na delovanje ostriga na poseban način. O tome malo čitajte (ako ste dovde izdržali) u rubrici bisera dana…

Afrodizijaci: da li postoje i kako rade?

Prema Američkoj agenciji za hranu i lekove (FDA) afrodizijak je bilo koja materija koja pobudjuje ili pojačava seksualnu želju, ili poboljšava seksualnu aktivnost. Mnoge se supstance proglašavaju za efikasne u ovom smislu, od nekih začina i egzotičnih biljaka do životinjskih organa ili insekata. U istoriji su se mnoge stvari proglašavane delotvornima, brojna su društvena verovanja da postoji čudotvorni napitak koji uvek radi ali realno postoji malo dokaza za to…

Ipak, na sreću polako se izlazi iz mračnog doba nepouzdanih podataka analizom rezultata kliničkih studija istraživanja pojačivača ljubavnih nagona koje daju metodološki i naučno potvrdjene rezultate…

Ako je verovati „SvetskomČoveku“… http://www.cosmopoliten.com
Obradili smo 17 vrsa hrane i evo šta smo zaključili…
Hrana poput ostriga ili jagoda vam možda izgleda kao čudesno sredstvo koje treba da utiče na vaš libido, ali kako te materije zaista deluju u telu?
Dr Dijana Houp , po „Kosmopolitenu“ je lekar koga je vredno citirati i autor knjige „Zdrav seksualni poriv, zdravi vi : Šta vaš libido otkriva o vašem životu“ opisuje kako i zašto neka hrana može da vas se tiče…
A kao dodatak koja hrana često citirana kao afrodizijak to ustvari nije. Znači pratimo Kosmo i Dijanu!
1. Ljute papričice (čili): sadrže kapsaicin, supstancu odgovornu za osećaj ljutog, zapravo za podražaj nervnih završetaka za toplotu u jeziku. Ovim se oslobadja adrenalin koji ubrzava srčani rad i oslobadja hormone zadovoljstva endorfine (isto kao i vožnja bicikla, podseća DedaBoca!) Inače obožavam ljuto kao i sve što podiže adrenalin a sve što valja u životu koristi taj mehanizam (uzbudljivi sportovi, nikotin…) Znači živele ljute papričice!
2. Smokve: smatra se da su seksualni stimulans jer sadrže visoki nivo amino kiselina koje povećavaju seksualnu izdržljivost i podstiču polni nagon (libido)
3. Asparagus: poseduje visoku koncentraciju vitamina E koji poboljava cirkulaciju krvi i oksigenaciju u polnim organima! Visoki nivo kalijuma je takodje u vezi sa stvaranjem polnih hormona!
4. Avokado: Sadrži visoki nivo folne kiseline, vitamin B9 koji obezbedjuje telu više energije i vitamin B6 koji utiče na stvaranje testosterona. Stara astečko ime za avokado je „ahuacatl“ što znači testis. Inače avokado raste na drvetu i visi na način koji to asocira…
5. Banane: sadrži enzim bromelein (koji se nalazi u visokoj koncentraciji u ananasu) a smatra se da podstiče polnu želju u muškaraca. Takodje sadrže visoki nivo kalijuma, riboflavina i vitamina B2 koji podiže energetski nivo inače tokom vodjenja ljubavi (a i dobar je za bicikliste i sportiste inače)
6. Čokolada: sadrži feniletilamin, stimulans koji izaziva uzbudjenje i osećaj zadovoljstva
7. Ostrige: sadrže visoki nivo cinka važnog u proizvodnji testosterona i semene tečnosti. Takodje sadrži dopamin, hormon zadovoljstva koji povećava polnu želju
8. Šipak (nar) : Pun je antioksidanasa, smanjuje upalne reakcije i stvaranje naslaga na arterijama. Doprinosi boljoj prokrvljenosti čitavog tela (što uključuje naravno i polne organe)
9. Crveno (crno) vino kako mu ko voli boju: sadrži resveratrol, moćni antioksidans koji podstiče cirkulaciju krvi
10. Losos: sadrži visoki nivo omega- 3 masnih kiselina koje su esencijalne masne kiseline (moramo ih unositi, sami ih ne stvaramo u telu) ulaze u sastav ćelijskih membrana gde regulišu rad receptora. Podstiču polnu želju dajući osnovno holesterolsko jezgro steroida medju kojima su i polni hormoni (estrogen, progesteron i testorsteron), ali i veoma važni glukokortikoidi i mineralkortikoidi . Sve se to dešava u polnim i nadbubrežnim žlezdama
11. Koštunjavo voće , bademi i orasi : takodje su dobar izvor omega- 3 masnih kiselina važnih u sintezi polnih hormona. Od starog Rima predstavljaju simbol plodnosti i veoma često se označavaju kao hrana koja utiče na polni žar i funkciju
12. Vanila: studije su pokazala da miris vanile opušta i deluje stimulativno na muškarce
13. Lubenica, dinja kako ko voli: sadrži visok nivo citrulina, fito nutritijenta za koji se smatra da u L-cit formi pomaže kod erektilne disfunkcije muškaraca mada su ta istraživanja i dalje aktuelna. Opisuje se da uvećava krvni protok relaksacijom krvnih sudova.
14. Med: sadrži boron, element u tragu, reguliše nivo hormona i azotnih oksida koji dovode do širenja krvnih sudova u erektilnim telima penisa i klitorisa
15. Kafa: povećava izdržljivost i popravlja raspoloženje. Diže nivo dopamina u mozgu , koji uvećava želju i osećaj zadovoljstva
16. Jagode: bogate u C vitaminu koji je veoma važan u stvaranju polnih hormona i hemijskih neurotransmitera u mozgu koji podstiču libido
17. Višnje, trešnje: sadrže kalijum i vitamin C kao i antocijanin, moćni antioksidans koji smanjuje upalnu reakciju i održava zdrav seksualni život
Šlag: Ipak ne! Nema dokaa da šlag ima ikakvih delovanja na podsticanje seksualne želje i efekta… Uopšte, mlečne proizvode treba izbegavati ponekad…
Ovo je objavio Cosmopoliten.com… Ako su lagali mene ja lažem vas!

Nosorog , jedan od najopasnijih sisara kada se sretne sa lovcem, je stigao do ivice istrebljenja zato što postoji verovanje da je prah tucanog mu roga moćno sredstvo za poboljšanje uspeha u jednoj tako važnoj stvari kakav je za većinu HomoSapiensa seks…

Možda ima i drugih gledanja?

Ovaj diler afrodizijaka obećava da ima dobru robu… Deluje da zna šta radi!
Ima i kombinacije „turske vijagre“ : Dva u jedan , orasi i smokve ili 3 u 1 doda se i med…

Nekada sam na jednom splavu u BelomGradu, gde je moj brat Dejan bio saučesnik u organizaciji društvenog života, pročitao opuštajuću poruku:“Volim seks i rado ga se sećam“. Slično kaže i ova poznata cura kojoj se može verovati, bez sumnje…

A kakva su bila moja iskustva? Svi su očekivali čudo…

Uveče smo u hotelu posluženi „mojim“ ostrigama koje sam u rancu doneo iz Malog Stona. Nismo mogli da sami ih otvorimo ali je osoblje restorana bilo preljubazno i poslužili su nas , doduše za stolom na kraju sale, da ne bi i drugim gostima padale ostrige na um…

Ovogodišnji Dan Malostonskih ostriga , 23. mart, je bio neizvestan po pitanju da li će se uopšte održati, poseta je bila neuobičajeno mala, jer ostrige navodno nisu bile ispravne! Pominjali su neku zarazu koja se širila? Nije ni lako otvoriti kamenice, zamalo smo se Pedja i ja porezali perorezom, nismo imali jaki kratki nož širokog sečiva… Ipak koji je razlog što sam posle dvostruke doze školjki ( i predjenih 120 km na biciklu) odmah zaspao? Možda je genetskim inžinjeringom dobijena nova ostriga koja uspavljuje? Ili je stvar do DedaBoce?

Kako razbagovati ostrigu? Ko je to tako dobro zippovao? I šta sad kad se otvore…

2 mišljenja na „51. Kraj dvanaeste nedelje 2k19, četvrtak, petak, subota: od vetra do ostriga! Istorija mini suknje, hleb sa maslinama i školjke u kamenu. Postoje li afrodizijaci i kako to radi?

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s